Тај савет је прошле јесени основао немачки министар финансија Ларс Клингбајл из СПД-а, са циљем да независни стручњаци надзиру куда одлазе средства из великог инвестиционог пакета.
У раду тела учествује седам почасних чланова, међу којима су предузетник Харалд Крист, бивша чланица управе САП-а Сабине Бендиек, професорка Ан-Кристин Алајтнер са Техничког универзитета у Минхену, као и бивши градоначелник Манхајма Петер Курц.
Закључак чланова савета прилично је јасан: начин коришћења посебног фонда још увек се може знатно побољшати. Посебно се истиче мањак свеобухватне стратегије која би јасно показала какву будућност немачка савезна влада жели да гради тим новцем.
- Оно што недостаје је заједничка визија будућности која прелази границе појединачних министарстава - каже Харалд Крист, председник Инвестиционог савета, а преноси Дојче веле.
Фото: snapshot/Future Image/B Elmenthaler/Shutterstock Editorial/Profimedia
Питање је, дакле, како би Немачка требало да изгледа у годинама које долазе и које су инвестиције најважније за остварење такве визије. Инвестициони савет притом отвара низ питања, а досадашња динамика улагања, према његовој оцени, још није на задовољавајућем нивоу.
Прочитајте још
Током прошле године искоришћено је 14 милијарди евра, односно 74 одсто средстава која су била планирана из посебног фонда. Савет као разлог наводи чињеницу да су кредити подигнути сразмерно касно, док је и законски оквир усвојен са закашњењем.
Фото: Godong/robertharding/Profimedia
За 2026. годину слика је, како објашњава Крист, неуједначена. У прва четири месеца исплаћено је 11,2 милијарде евра, што одговара уделу од 28 одсто планираних савезних средстава. Према његовој оцени, реализација се засад одвија у складу са планом. Ипак, свака исплаћена милијарда не значи аутоматски и стварни инвестициони помак. Савезне покрајине досад су добиле тек један одсто средстава која су за њих предвиђена. Другим речима, процес је покренут, али напредује врло споро.
Управо је то већ месецима једна од кључних тема са којима се суочава министар финансија.
Фото: Lucas Vallecillos/VWPics/Profimedia
- Разумем нестрпљење грађана, и сам га често осећам, али видим да се промене постепено примећују - изјавио је Ларс Клингбајл приликом представљања извештаја.
- Ово је генерацијски пројекат који траје дванаест година.
Клингбајл већ дуже време мора да одговара на питање зашто грађани још увек не виде конкретне ефекте инвестиционог програма тешког 500 милијарди евра. Зашто се на бројним локацијама још увек не појављују грађевинске машине и велики инфраструктурни радови које је министар често најављивао у Бундестагу? И, напослетку, улаже ли се заиста у праве пројекте?
Фото: John MACDOUGALL/AFP/Profimedia
Професорка Ан-Кристин Алајтнер притом даје да се наслути како савезна влада тренутно не улаже довољно ефикасно. Према њеном мишљењу, сам новац није гаранција резултата ако се не користи плански и стратешки. Посебно упозорава на недовољну координацију у области науке и развоја. Као пример наводи чињеницу да се наука истовремено финансира из Фонда за климу и трансформацију, савезног буџета и посебног фонда, али без јасне заједничке стратегије.
- Незразмера између онога што улажемо и онога што бисмо могли да постигнемо је огромна - каже Алајтнер.
Фото: snapshot/Future Image/B Elmenthaler/Shutterstock Editorial/Profimedia
Инвестициони савет стога препоручује и да се већи део средстава стави на располагање јединицама локалне самоуправе. Харалд Крист подсећа да управо оне спроводе око 40 одсто свих јавних инвестиција, као и приближно 60 одсто јавних улагања у грађевинске пројекте.
Истовремено упозорава да се локалне власти суочавају са буџетским дефицитом од 31,9 милијарди евра. Први извештај Инвестиционог савета тако доноси почетни биланс спровођења посебног фонда вредног 500 милијарди евра. Нови извештај очекује се до краја године, а он би требало да покаже хоће ли се планирана средства у наредним месецима заиста користити брже и у већем обиму.