Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Taj savet je prošle jeseni osnovao nemački ministar finansija Lars Klingbajl iz SPD-a, sa ciljem da nezavisni stručnjaci nadziru kuda odlaze sredstva iz velikog investicionog paketa.
U radu tela učestvuje sedam počasnih članova, među kojima su preduzetnik Harald Krist, bivša članica uprave SAP-a Sabine Bendiek, profesorka An-Kristin Alajtner sa Tehničkog univerziteta u Minhenu, kao i bivši gradonačelnik Manhajma Peter Kurc.
Zaključak članova saveta prilično je jasan: način korišćenja posebnog fonda još uvek se može znatno poboljšati. Posebno se ističe manjak sveobuhvatne strategije koja bi jasno pokazala kakvu budućnost nemačka savezna vlada želi da gradi tim novcem.
- Ono što nedostaje je zajednička vizija budućnosti koja prelazi granice pojedinačnih ministarstava - kaže Harald Krist, predsednik Investicionog saveta, a prenosi Dojče vele.
Foto: snapshot/Future Image/B Elmenthaler/Shutterstock Editorial/Profimedia
Pitanje je, dakle, kako bi Nemačka trebalo da izgleda u godinama koje dolaze i koje su investicije najvažnije za ostvarenje takve vizije. Investicioni savet pritom otvara niz pitanja, a dosadašnja dinamika ulaganja, prema njegovoj oceni, još nije na zadovoljavajućem nivou.
Pročitajte još
Tokom prošle godine iskorišćeno je 14 milijardi evra, odnosno 74 odsto sredstava koja su bila planirana iz posebnog fonda. Savet kao razlog navodi činjenicu da su krediti podignuti srazmerno kasno, dok je i zakonski okvir usvojen sa zakašnjenjem.
Foto: Godong/robertharding/Profimedia
Za 2026. godinu slika je, kako objašnjava Krist, neujednačena. U prva četiri meseca isplaćeno je 11,2 milijarde evra, što odgovara udelu od 28 odsto planiranih saveznih sredstava. Prema njegovoj oceni, realizacija se zasad odvija u skladu sa planom. Ipak, svaka isplaćena milijarda ne znači automatski i stvarni investicioni pomak. Savezne pokrajine dosad su dobile tek jedan odsto sredstava koja su za njih predviđena. Drugim rečima, proces je pokrenut, ali napreduje vrlo sporo.
Upravo je to već mesecima jedna od ključnih tema sa kojima se suočava ministar finansija.
Foto: Lucas Vallecillos/VWPics/Profimedia
- Razumem nestrpljenje građana, i sam ga često osećam, ali vidim da se promene postepeno primećuju - izjavio je Lars Klingbajl prilikom predstavljanja izveštaja.
- Ovo je generacijski projekat koji traje dvanaest godina.
Klingbajl već duže vreme mora da odgovara na pitanje zašto građani još uvek ne vide konkretne efekte investicionog programa teškog 500 milijardi evra. Zašto se na brojnim lokacijama još uvek ne pojavljuju građevinske mašine i veliki infrastrukturni radovi koje je ministar često najavljivao u Bundestagu? I, naposletku, ulaže li se zaista u prave projekte?
Foto: John MACDOUGALL/AFP/Profimedia
Profesorka An-Kristin Alajtner pritom daje da se nasluti kako savezna vlada trenutno ne ulaže dovoljno efikasno. Prema njenom mišljenju, sam novac nije garancija rezultata ako se ne koristi planski i strateški. Posebno upozorava na nedovoljnu koordinaciju u oblasti nauke i razvoja. Kao primer navodi činjenicu da se nauka istovremeno finansira iz Fonda za klimu i transformaciju, saveznog budžeta i posebnog fonda, ali bez jasne zajedničke strategije.
- Nezrazmera između onoga što ulažemo i onoga što bismo mogli da postignemo je ogromna - kaže Alajtner.
Foto: snapshot/Future Image/B Elmenthaler/Shutterstock Editorial/Profimedia
Investicioni savet stoga preporučuje i da se veći deo sredstava stavi na raspolaganje jedinicama lokalne samouprave. Harald Krist podseća da upravo one sprovode oko 40 odsto svih javnih investicija, kao i približno 60 odsto javnih ulaganja u građevinske projekte.
Istovremeno upozorava da se lokalne vlasti suočavaju sa budžetskim deficitom od 31,9 milijardi evra. Prvi izveštaj Investicionog saveta tako donosi početni bilans sprovođenja posebnog fonda vrednog 500 milijardi evra. Novi izveštaj očekuje se do kraja godine, a on bi trebalo da pokaže hoće li se planirana sredstva u narednim mesecima zaista koristiti brže i u većem obimu.
BONUS VIDEO:
