Један од централних догађаја Фестивала ауторског филма био је разговор са Емиром Кустурицом, поводом 40 година од освајања Златне палме за филм "Отац на службеном путу" на Канском фестивалу 1985. године. Интервју је водила ћерка славног редитеља Дуња Кустурица, драматуршкиња, селекторка Кустендорфа и програма у Кинотеци.
- Људи данас снимају филмове по динамици, а не по садржају и структури. Сидран и ја смо га скројили заједно у једном хотелу крај Дубровника. Филм је био раван у коме се одвијала његова животна прича, односно прича његовог оца, који је био швалер и пијаница. И био је ухапшен, а хапшење је било помогнуто од стране његове швалерке. Читава прича "Оца на службеном путу" заснива се на тој анегдоти - открио је Кустурица.
Казао је да је за магију филма био задужен и директор фотографије Вилко Филач.
Фото: Д. Миловановић
- Све што види око, може видети и камера - каже Кустурица и додаје да простор није само сценографија, већ енергетски судар редитеља са светом. Говорећи о уводу у филм, присећа се како је првобитно желео да секвенцу отвори мексичком музиком, али је све кренуло другим путем: два дечака која беру липу под дрветом постала су поетична експозиција читавог универзума.
- Дуги објективи, дубинска оштрина, игра светла - све је било део визуелне архитектуре коју је касније носио Вилко Филач. Управо је Филач, каже Емир, умео да најтеже учини једноставним.
- Слика постаје део филма тек кад је повежеш с подсвести гледаоца.
Дуња га подсећа на секвенце месечарења, које су критичари повезивали са Шагалом. Емир потврђује да је то био његов "ауторски унос" - траг личне успомене, детиње приче да је и сам месечарио.
Један од најживописнијих делова разговора тиче се процеса снимања. Кустурица признаје да је сваки филм снимао изнова, у нападу стваралачке сумње. Чак је и "Отац" два пута био прекинут.
- Нисам могао да спавам ако кадар не ваља - открио је редитељ.
Једном се, потпуно исцрпљен, обрео у ординацији психијатра који је, кад је чуо да снима филм о Информбироу, само почео да плаче.
Фото: Н. Скендерија
- У истој болници радио је и Радован Караџић. Отишао сам код неког професора Јовановића и уместо да он мене лечи, ја сам њега тешио. Кад је чуо о чему радим филм.
Радња "Оца", смештена у време након Титовог раскола са Стаљином 1948. године, прати просечну југословенску породицу виђену очима њеног најмлађег члана и њихов живот након што отац породице бива послат у затвор због коментара који се интерпретира као критика власти.
Кустурица се осврнуо и на рад с глумцима и зашто трпе његова дуга снимања која умеју да трају и годину дана.
Фото: Профимедиа
- Како идеш према петом, шестом, седмом месецу снимања, онда заправо постајеш потпуно нејак. Ти у ствари исцрпљујеш себе, па некако очекујеш да ће и глумци из некаквог хуманизма то исто да раде... Не, глумци су ту за паре, а ови други раде из срца. Професионални глумци врло ретко имају способност да живе у корелацији, а корелација је заправо најзначајнији фактор. Ја сам с многима радио, укључујући и те велике светске глумце. Корелација или саигра. То је суштина и религије и живота јер кад двојица признају исту врховну силу, они се неће посвађати. Они имају једноличан тон кад говоре, то је највећи проблем с њима. И нарциси су кад дишу и говоре. И обично су једни против других - признао је редитељ.
Кустурица о глумцима
Ћерка га је упитала како онда успевају да раде заједно.
- Насилно. Насиљем у кући - закључио је Кустурица уз опаску да је његов најуспшенији филм "Црна мачка, бели мачор".
Како је Тирке писао о победи у Кану
Дуња Кустурица на крају разговора прочитала је текст новинара Богдана Тирнанића Тиркета након победе Кустурице у Кану. Награда је доживљена као тријумф аутсајдера, доказ да филм може променити осећање читаве нације. Куста је тада имао само 31 годину.
- Тирке је волео филмове Хајрудина Шибе Крвавца. Нас двојица никад нисмо постали пријатељи, али смо се ценили и поштовали - рекао је редитељ.
Кад је Тирнанић донео вест о победи у Кану, у једној кафани у Београду људи су скакали и грлили се као да је у питању спортска победа.
(Курир)
