Нова студија упозорава да би у случају пуног глобалног нуклеарног рата, само две земље, Аустралија и Нови Зеланд, могле дугорочно да преживе катастрофу. Ово долази у тренутку када се појачава сукоб између САД, Израела и Ирана, с ракетним нападима на иранске циљеве, иранским противнападима и страхом од шире ескалације која би могла да укључи нуклеарне силе.
Тему нуклеарног рата покренула је Ени Јакобсен, новинарка, истрживачица и ауторка серијских романа, у епизоди подкаста 2024. године.
Ени Јакобсен, ауторка познате књиге "Nuclear War: A Scenario" (Нуклеарни рат: Сценарио, 2024), тврди да би велики број људи смртно страдао у првих 72 минута после почетка нуклеарног сукоба. Они који би преживели те експлозије суочили би се са последицама које би дугорочно могле да буду једнако смртоносне. Пуни нуклеарни рат довео би до последица, попут смрти стотина милиона људи у експлозијама. Уследила би, према Јакобсен 'нуклеарна зима', која би прекрила планету димом и пепелом, уз пад температуре, уништење озонског омотача и колапс пољопривреде на 10 година. Укупно би било око пет милијарди смртних случајева у следећим годинама због глади, радијације и колапса цивилизације.
Ени Јакобсен, изјавила је у интервјуу за подкаст The Diary of a CEO: "Места попут Ајове и Украјине била би само снег 10 година, па би пољопривреда пропала. Када пољопривреда пропадне, људи само умиру".
Јакобсен је објаснила зашто би Аустралија и Нови Зеланд једини могли да преживе. Њихова географска изолација и климатски услови омогућили би да нуклеарна зима мање утиче на пољопривреду, за разлику од већине света где би усеви пропали.
Прочитајте још
"Аустралија и Нови Зеланд углавном би преживеле нуклеарну зиму и још би могле да узгајају усеве" казала је. Међутим, чак и тамо живот би био тежак. "Људи би морали да живе у мраку. Предвиђам да би се људи 'борили за храну' и 'живели под земљом'", додала је. Ова упозорења долазе у контексту актуалних догађаја, пише Мирор.
БОНУС ВИДЕО:
