Nova studija upozorava da bi u slučaju punog globalnog nuklearnog rata, samo dve zemlje, Australija i Novi Zeland, mogle dugoročno da prežive katastrofu. Ovo dolazi u trenutku kada se pojačava sukob između SAD, Izraela i Irana, s raketnim napadima na iranske ciljeve, iranskim protivnapadima i strahom od šire eskalacije koja bi mogla da uključi nuklearne sile.
Temu nuklearnog rata pokrenula je Eni Jakobsen, novinarka, istrživačica i autorka serijskih romana, u epizodi podkasta 2024. godine.
Eni Jakobsen, autorka poznate knjige "Nuclear War: A Scenario" (Nuklearni rat: Scenario, 2024), tvrdi da bi veliki broj ljudi smrtno stradao u prvih 72 minuta posle početka nuklearnog sukoba. Oni koji bi preživeli te eksplozije suočili bi se sa posledicama koje bi dugoročno mogle da budu jednako smrtonosne. Puni nuklearni rat doveo bi do posledica, poput smrti stotina miliona ljudi u eksplozijama. Usledila bi, prema Jakobsen 'nuklearna zima', koja bi prekrila planetu dimom i pepelom, uz pad temperature, uništenje ozonskog omotača i kolaps poljoprivrede na 10 godina. Ukupno bi bilo oko pet milijardi smrtnih slučajeva u sledećim godinama zbog gladi, radijacije i kolapsa civilizacije.
Eni Jakobsen, izjavila je u intervjuu za podkast The Diary of a CEO: "Mesta poput Ajove i Ukrajine bila bi samo sneg 10 godina, pa bi poljoprivreda propala. Kada poljoprivreda propadne, ljudi samo umiru".
Jakobsen je objasnila zašto bi Australija i Novi Zeland jedini mogli da prežive. NJihova geografska izolacija i klimatski uslovi omogućili bi da nuklearna zima manje utiče na poljoprivredu, za razliku od većine sveta gde bi usevi propali.
Pročitajte još
"Australija i Novi Zeland uglavnom bi preživele nuklearnu zimu i još bi mogle da uzgajaju useve" kazala je. Međutim, čak i tamo život bi bio težak. "LJudi bi morali da žive u mraku. Predviđam da bi se ljudi 'borili za hranu' i 'živeli pod zemljom'", dodala je. Ova upozorenja dolaze u kontekstu aktualnih događaja, piše Miror.
BONUS VIDEO:
