„Мама, кад прочиташ писма, поцепај их и спали“ – поново је видела Вера Ивановна на парчету папира. Жена је живела у трансбајкалском граду Краснокаменску и са сином Аракдијем Мустјуковим комуницирала је искључиво путем кратких порука више од 20 година. Слала му је новац и поклоне кад год би затражио. За све то време – ниједном га није видела.
„Хитно морам да се сакријем“
Године 1996, висок и згодан Аркадиј, тада 29-годишњак, вратио се из војске. Био је веома популаран међу девојкама у Краснокаменску. Међутим, није успевао да пронађе посао. То му није сметало у љубавном животу – који је био прилично компликован.
Пре војске био је у вези са Ином, која му је родила сина. Затим је у његов живот ушла Антонина Логинова, осам година старија, са двоје деце из претходног брака. Аракадиј је стално прелазио из једне везе у другу. Јурио је, јурио… и одједном нестао.
„30. септембра забринула сам се: син не долази кући“, присећала се Вера Ивановна за „Комсомолску правду“. „Почели смо да га тражимо, звали рођаке, али без успеха. А две недеље касније нашла сам цедуљу на капији: ‘Мама, упао сам у невољу, гурнуо нос где не треба. Морам хитно да се сакријем.’“
Фото: Профимедиа
По рукопису – то је био њен син. А биле су то луде деведесете. Људи су нестајали без трага. Боље да се сакрио него да заврши закопан негде у околини. И Антонина је потврдила ту причу.
Прочитајте још
„Рекла је да је Аркадиј видео убиство двојице криминалаца и да је зато побегао. Схватила сам да је у великој опасности“, причала је мајка.
Затим је стигла нова порука: „Мама, треба ми милион рубаља. За пут на Далеки исток.“
Вера Ивановна је без оклевања позајмила паре од пријатеља и послала их преко Антонине.
Кратке поруке као једини доказ живота
А поруке су наставиле да стижу: „Мама, издржаћу, не брини! Немој никоме ништа говорити.“
„Полиција ће ме стрпати у затвор, а тамо ће ме криминалци убити. Сакривен сам, тако мора бити.“
Мајка, у страху за сина, није ишла у полицију. То је била њихова једина веза. То нису ни била права писма – већ мали папирићи исцепкани из свеске. Антонина их је доносила сваког петог у месецу. Вера му је слала пакете: кобасице, месо, кондензовано млеко. Од њене пензије увек је добијао бар 2.000 рубаља. Некад и више. Једном је тражио 5.000 јер је „слупао кола“. Од 2012. „жалио се“ на здравље – па му је слала и лекове. Све је ишло преко Антонине, па преко извесног Алексе, заједничког пријатеља, који наводно све предаје Аркадију.
Фото: Shutterstock
„Кад добијем поруку, срце ми се смири“, говорила је Вера.
Међутим, дошле су мобилни телефони, дошао је интернет… али: „Мама, не могу да те зовем. Зар ти наша преписка није довољна?“
По његовој молби, сва писма је морала да спали. Онда је одједном – све стало: Шта се заправо десило Аркадију? Новембар 2015. — више није било порука. Срце јој је „предосетило најгоре“.
А онда — јануар 2016. Телефонски позив.
„Да ли сте Ви тетка Вера? Немојте више чекати сина. Он се никада неће вратити. Тоња га је убила. Закопала га је код старе куће.“
То је рекла Антонинина другарица Јелена. И касније поновила све исто на саслушању.
„За 20 година ме лагала у очи“
„Долазила је код мене, пила чај, јела за мојим столом… а све време лагала!“ причала је Вера, згрожена. „На његов рођендан би ми честитала: ‘Честитам рођендан!’ Сада кад се сетим – језа ме хвата!“
Ипак — нема истраге за убиство
Полиција није покренула поступак против Антонине. Разлог: застарелост кривичног дела. Иако је Антонина признала убиство.
Фото: Shutterstock
„Он је монструм!“
Антонина је испричала своју верзију:
„Прве две године живели смо нормално. Али онда је почео да пије. Постао је агресиван.“
Затим је изрекла тешку оптужбу — да је Аркадиј силовао њену ћерку кад је напунила 13. Девојчица се наводно плашила очуха, спавала обучена, спремна да бежи ако се врати пијан. И те ноћи, октобра 1996 — последња свађа. „Дошао је пијан, почео да разваљује врата. Бојала сам се. Улетао је унутра, почео да ме гуши. Пала сам на његове алатке и зграбила прво што сам дотакла — чекић. Удри, удри… Било је то или он или ја! Касније су рекли да сам га ударила 15 пута по глави.“
Затим је тело увила у ћебе, одвукла у подрум и ту закопала. Кућа је годинама касније срушена — али посмртни остаци су пронађени.
„Најважније је да сам одгојила своју децу. Данас су одрасли, раде, имају своје породице. А Аркадијева мајка – она није била добра мајка“, рекла је Антонина, без трунке гриже савести.
Како је све завршено?
Једина казна — због преваре
„Сумњали смо да Аркадија више нема, али нисмо смели да повредимо Веру Ивановну“, каже једна рођака.
Вера се, упркос свему, борила за његово име. Тражила поновну истрагу наводног силовања — али случај је одбачен због недостатка доказа. На крају је Антонина осуђена због преваре — годинама је узимала новац и пакете који нису били намењени њој. Добила је око 4 године затвора. Казну је одслужила и преселила се, заједно са ћерком.
Вера Ивановна — умрла је прошле године. Чекајући сина до самог краја.
Експерт објашњава: Зашто убиство није кажњено?
„Злочин је почињен 1996. године, по старом Кривичном законику РСФСР,“ објашњава правник и бивши тужилац Јевгениј Зобов.
„Застарелост за убиство без отежавајућих околности била је 10 година, а са отежавајућим 15 година. Како се Антонина није крила и идентитет убице је утврђен тек након истека рока — кривично гоњење више није било могуће.“
БОНУС ВИДЕО:
