Двадесет година примала писма од МРТВОГ сина

&bdquo;Мама, кад прочиташ писма, поцепај их и спали&ldquo; &ndash; поново је видела Вера Ивановна на парчету папира.Жена је живела у трансбајкалском граду Краснокаменску и са сином Аракдијем Мустјуковим комуницирала је искључиво путем кратких порука више од 20 година. Слала му је новац и поклоне кад год би затражио. За све то време &ndash; ниједном га није видела.&bdquo;Хитно морам да се сакријем&ldquo;Године 1996, висок и згодан Аркадиј, тада 29-годишњак, вратио се из војске. Био је веома популаран међу девојкама у Краснокаменску. Међутим, није успевао да пронађе посао. То му није сметало у љубавном животу &ndash; који је био прилично компликован.Пре војске био је у вези са Ином, која му је родила сина. Затим је у његов живот ушла Антонина Логинова, осам година старија, са двоје деце из претходног брака. Аракадиј је стално прелазио из једне везе у другу.Јурио је, јурио&hellip; и одједном нестао.&bdquo;30. септембра забринула сам се: син не долази кући&ldquo;, присећала се Вера Ивановна за &bdquo;Комсомолску правду&ldquo;. &bdquo;Почели смо да га тражимо, звали рођаке, али без успеха. А две недеље касније нашла сам цедуљу на капији: &lsquo;Мама, упао сам у невољу, гурнуо нос где не треба. Морам хитно да се сакријем.&rsquo;&ldquo;Фото: ПрофимедиаПо рукопису &ndash; то је био њен син. А биле су то луде деведесете. Људи су нестајали без трага. Боље да се сакрио него да заврши закопан негде у околини. И Антонина је потврдила ту причу.&bdquo;Рекла је да је Аркадиј видео убиство двојице криминалаца и да је зато побегао. Схватила сам да је у великој опасности&ldquo;, причала је мајка.Затим је стигла нова порука:&bdquo;Мама, треба ми милион рубаља. За пут на Далеки исток.&ldquo;Вера Ивановна је без оклевања позајмила паре од пријатеља и послала их преко Антонине.Кратке поруке као једини доказ животаА поруке су наставиле да стижу:&bdquo;Мама, издржаћу, не брини! Немој никоме ништа говорити.&ldquo;&bdquo;Полиција ће ме стрпати у затвор, а тамо ће ме криминалци убити. Сакривен сам, тако мора бити.&ldquo;Мајка, у страху за сина, није ишла у полицију. То је била њихова једина веза.То нису ни била права писма &ndash; већ мали папирићи исцепкани из свеске. Антонина их је доносила сваког петог у месецу.Вера му је слала пакете: кобасице, месо, кондензовано млеко. Од њене пензије увек је добијао бар 2.000 рубаља. Некад и више. Једном је тражио 5.000 јер је &bdquo;слупао кола&ldquo;. Од 2012. &bdquo;жалио се&ldquo; на здравље &ndash; па му је слала и лекове.Све је ишло преко Антонине, па преко извесног Алексе, заједничког пријатеља, који наводно све предаје Аркадију.Фото: Shutterstock&bdquo;Кад добијем поруку, срце ми се смири&ldquo;, говорила је Вера.Међутим, дошле су мобилни телефони, дошао је интернет&hellip; али:&bdquo;Мама, не могу да те зовем. Зар ти наша преписка није довољна?&ldquo;По његовој молби, сва писма је морала да спали.Онда је одједном &ndash; све стало: Шта се заправо десило Аркадију?Новембар 2015. &mdash; више није било порука.Срце јој је &bdquo;предосетило најгоре&ldquo;.А онда &mdash; јануар 2016. Телефонски позив.&bdquo;Да ли сте Ви тетка Вера? Немојте више чекати сина. Он се никада неће вратити. Тоња га је убила. Закопала га је код старе куће.&ldquo;То је рекла Антонинина другарица Јелена. И касније поновила све исто на саслушању.&bdquo;За 20 година ме лагала у очи&ldquo;&bdquo;Долазила је код мене, пила чај, јела за мојим столом&hellip; а све време лагала!&ldquo; причала је Вера, згрожена. &bdquo;На његов рођендан би ми честитала: &lsquo;Честитам рођендан!&rsquo; Сада кад се сетим &ndash; језа ме хвата!&ldquo;Ипак &mdash; нема истраге за убиствоПолиција није покренула поступак против Антонине. Разлог: застарелост кривичног дела.Иако је Антонина признала убиство.Фото: Shutterstock&bdquo;Он је монструм!&ldquo;Антонина је испричала своју верзију:&bdquo;Прве две године живели смо нормално. Али онда је почео да пије. Постао је агресиван.&ldquo;Затим је изрекла тешку оптужбу &mdash; да је Аркадиј силовао њену ћерку кад је напунила 13. Девојчица се наводно плашила очуха, спавала обучена, спремна да бежи ако се врати пијан.И те ноћи, октобра 1996 &mdash; последња свађа.&bdquo;Дошао је пијан, почео да разваљује врата. Бојала сам се. Улетао је унутра, почео да ме гуши. Пала сам на његове алатке и зграбила прво што сам дотакла &mdash; чекић. Удри, удри&hellip; Било је то или он или ја! Касније су рекли да сам га ударила 15 пута по глави.&ldquo;Затим је тело увила у ћебе, одвукла у подрум и ту закопала.Кућа је годинама касније срушена &mdash; али посмртни остаци су пронађени.&bdquo;Најважније је да сам одгојила своју децу. Данас су одрасли, раде, имају своје породице. А Аркадијева мајка &ndash; она није била добра мајка&ldquo;, рекла је Антонина, без трунке гриже савести.Како је све завршено?Једина казна &mdash; због преваре&bdquo;Сумњали смо да Аркадија више нема, али нисмо смели да повредимо Веру Ивановну&ldquo;, каже једна рођака.Вера се, упркос свему, борила за његово име. Тражила поновну истрагу наводног силовања &mdash; али случај је одбачен због недостатка доказа.На крају је Антонина осуђена због преваре &mdash; годинама је узимала новац и пакете који нису били намењени њој.Добила је око 4 године затвора. Казну је одслужила и преселила се, заједно са ћерком.Вера Ивановна &mdash; умрла је прошле године. Чекајући сина до самог краја.Експерт објашњава: Зашто убиство није кажњено?&bdquo;Злочин је почињен 1996. године, по старом Кривичном законику РСФСР,&ldquo; објашњава правник и бивши тужилац Јевгениј Зобов.&bdquo;Застарелост за убиство без отежавајућих околности била је 10 година, а са отежавајућим 15 година. Како се Антонина није крила и идентитет убице је утврђен тек након истека рока &mdash; кривично гоњење више није било могуће.&ldquo;БОНУС ВИДЕО:

Двадесет година примала писма од МРТВОГ сина

Ваш коментар

Нема коментара