ФТ је навео да је Блер "тихо уклоњен" из разматрања за Трампов "одбор за мир", којим би, према Трамповим најавама, он лично председавао.
Раније се спекулисало да Блер лобира за истакнуту улогу у привременој администрацији Газе, након што је процурео план који је делом припремио Институт Тонија Блера за глобалне промене заједно са Трамповим зетом Џаредом Кушнером, преноси Танјуг.
Како пише Гардијан, иако Блерове присталице указују на улогу у окончању деценија насиља у Северној Ирској, критичари подсећају на ограничене резултате током његовог ангажмана у тзв. Квартету за Блиски исток, као и на репутацију у арапском свету нарушену подршком нападу на Ирак 2003. године.
ФТ наводи да је такође је постојала забринутост да ће под Блером Палестинци бити маргинализовани из структуре управљања.
Блер је био једина јавно поменута особа за место у одбору када је Трамп представио план од 20 тачака за окончање рата Израела и Хамаса, истичући да је Блер "веома добар човек".
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Трамп је у октобру признао да жели да се увери да је Блер "прихватљив избор за све".
Упркос извештајима да се крајем новембра састао са израелским премијером Бењамином Нетањахуом ради разговора о плановима, ФТ је пренео да би Блер евентуално могао да има мању улогу.
Извор листа је навео да "Американци и Израелци имају позитиван став према њему".
Блеров кабинет одбио је да коментарише, али је особа која је представљена као савезник бившег премијера Велике Британије одбацила информације да он нец́е седети у "одбору мира" због противљења неких земаља у региону.
- Састојаће се ("одбор мира") од светских лидера који су у активној служби, а под њим ће бити и мањи извршни одбор - рекао је Блеров савезник, тврдећи да он као бивши државник није ни испуњавао услове за чланство у одбору.
Он је навео да се очекује да ће Блер бити члан извршног одбора заједно са Трамповим зетом Џаредом Кушнером и специјалним изаслаником Стивом Виткофом, као и високим званичницима из арапских и западних земаља.
Фото: Профимедиа
Према ФТ-у, одбор би требало да чине светски лидери, уз мањи извршни орган испод њега.
Блер је био изасланик за Блиски исток након што је напустио Даунинг стрит 2007. године, а радио је на плановима за Појас Газе више од годину дана у индивидуалном својству, користећи свој Институт Тонија Блера да формулише идеје о будућности те палестинске енклаве.
Он је радио у координацији са Кушнером и изаслаником САД за Блиски исток током Трамповог првог председничког мандата.
Још једна особа упозната са разговорима такође је рекла да би Блер могао и даље да има позицију у будућим структурама управљања Појасом Газе.
- Он би и даље могао да има улогу у другом својству и то изгледа као вероватна опција. Американцима се свиђа, а и Израелцима - рекао је тај извор ФТ.
Трампов план за окончање сукоба у Појасу Газе је већим делом у застоју откако је представљен пре више од два месеца, заједно са крхким примирјем, при чему је енклава подељена на подручја под контролом Хамаса и она под контролом Израела.
Ипак, Трамп је рекао да спровођење његовог плана иде добро и да ће се прелазак на другу фазу плана за Појас Газе догодити "прилично брзо", наговештавајуц́и да се спрема објава о одбору.
Фото: Профимедиа
- Као део послератне управне структуре за Појас Газе, биће формиран извршни одбор којим ће руководити бивши изасланик УН и бугарски министар одбране Николај Младенов - казале су две особе упознате са припремама.
Очекује се да ће извршни комитет, који првобитно није поменут у плановима за Појас Газе, координисати рад између мировног одбора и палестинског административног комитета задуженог за свакодневно управљање појасом.
Младеновљева улога изгледа слична функцијама које су првобитно планиране за Блера, а које су укључивале његово деловање као "врховног извршног органа", у суштини вођење тела које је требало да надгледа послератну транзицију у Појасу Газе.
Бугарски дипломатски ветеран, који води Дипломатску академију Анвар Гаргаш у Абу Дабију, служио је као специјални изасланик УН за блискоисточни мировни процес између 2015. и 2020. године, често делујући као посредник између Израела и Хамаса.
ФТ наводи да већи део послератног плана за Појас Газе остаје недефинисан.
Мало је и информација о саставу палестинског административног комитета или међународних стабилизационих снага које ц́е бити одговорне за безбедност у енклави.
- Ниједна влада се јавно није обавезала да ће послати те снаге, а није јасан ни њихов мандат, величина и командна структура - казале су дипломате том листу.
Такође је нејасно како ће Хамас бити разоружан.