Из Европске уније су истакли два случаја која су забележили у Хрватској:
Директива о процени утицаја на животну средину
Комисија је послала образложено мишљење Хрватској јер није правилно прелена изменењену директиву о процени утицаја на животну средину. Директива о процени утицаја на животну средину гарантује заштиту животне средине и транспарентност у доношењу одлука за различите јавне и приватне пројекте.
Према Директиви о процени утицаја на животну средину, велики грађевински или развојни пројекти у ЕУ морају бити предмет процене ако је вероватно да ће имати значајан утицај на животну средину, а ова процена мора бити спроведена пре почетка пројекта. Комисија је послала формално обавештење Хрватској у марту 2019. године.
Међутим, хрватско законодавство још увек не укључује критеријуме за проверу како би се утврдило да ли пројекат захтева процену утицаја на животну средину, нити обавезу да се у одлуци о одобрењу пројекта узму у обзир услови животне средине, карактеристике пројекта или мере за избегавање, спречавање, смањење или надокнађивање значајних негативних ефеката.
Поред тога, не постоје захтеви за спровођење мера ублажавања или компензације, нити су успостављене процедуре за праћење значајних негативних ефеката. Комисија је стога одлучила да пошаље образложено мишљење Хрватској, која има два месеца да одговори и отклони недостатке које је Комисија утврдила. У супротном, Комисија може случај упутити Суду правде ЕУ.
Прочитајте још
Директива о сексуалном злостављању деце
Хрватска је добила друго образложено мишљење због тога што није правилно пренела одредбе Директиве о сексуалном злостављању деце. Хрватска и Малта су добиле образложена мишљења због тога што нису правилно транспоновале Директиву о борби против сексуалног злостављања и сексуалног искоришћавања деце и дечје порнографије у национално право.
Правила ЕУ обавезују државе чланице да криминализују сексуално злостављање деце, сексуално искоришћавање деце и материјал о сексуалном злостављању деце. Директива укључује минимална правила о дефиницији кривичних дела и санкција и уводи одредбе за боље спречавање ових кривичних дела и заштиту деце жртава.
Директива такође захтева од држава чланица да обезбеде да починиоци имају приступ ефикасним програмима или мерама интервенције.
Пошто ове превентивне мере нису правилно транспоноване, Комисија је одлучила да пошаље образложена мишљења Хрватској и Малти, које имају два месеца да одговоре и предузму одговарајуће мере. У супротном, Комисија може случајеве упутити Суду правде Европске уније.
Поступак за повреду права ЕУ има три корака. Први је слање званичног обавештења, а ако званично обавештење не реши ствар, шаље се образложено мишљење којим се захтева поштовање права ЕУ. Ако држава чланица и даље не сарађује, Комисија може упутити случај Суду правде Европске уније. Већина случајева се решава пре него што се упуте Суду, преноси хрватски "Индекс".
