Хилари Клинтон, супруга бившег америчког председника Била Клинтона, 1997. године добила је Греми награду за најбољи албум са говорном речју или немузички албум (Best Spoken Word or Non-Musical Album).
Награђено дело јесте аудио-верзија њене књиге "Потребно је цело село" (It Takes a Village).
Приликом преузимања награде, тадашња прва дама САД се нашалила да није ни знала да људи који "немају слуха" могу добити Греми.
Осим ове победе, била је номинована у истој категорији и 2004. године за мемоаре "Жива историја" (Living History), али тада није освојила награду. На додели 2018. године појавила се као гост у скечу где је читала одломке из књиге о Доналду Трампу.
Иначе, Греми награде су годишње су награде за изузетне доприносе у музици и дискографији, коју додељује НАРАС, америчка Академија за дискографску уметност и науку (The National Academy of Recording Arts & Sciences, Inc). Награде су установљене 1959. године.
Прочитајте још
Подсетимо, Хилари је супруга 42. председника Сједињених Америчких Држава Била Клинтона који је обављао ову функцију у два мандата, од 1993. до 2001. године. Она је била кандидат Демократске партије за председника Сједињених Америчких Држава на изборима 2016. године, а победио ју је управо Доналд Трамп.
Ратови у бившој Југославији и Косово и Метохија
Може се рећи да мало који брачни пар Срби мање воле од Хилари и Била, који се узима као један од главних криваца за НАТО агресију на Савезну Републику Југославију у пролеће 1999. године.
Фото: Профимедиа
Поред тога, Клинтонов први мандат обележили су ратови на простору бивше Југославије. Познато је да је Клинтон током 1993. и 1994. године вршио притисак на западноевропске лидере да усвоје снажну војну политику против босанских Срба током рата у Босни. Ова стратегија наишла је на оштро противљење Уједињених нација, НАТО савезника и републиканаца у Конгресу, што је навело Клинтонa да усвоји дипломатскији приступ.
Године 1995., амерички и НАТО авиони бомбардовали су циљеве босанских Срба да би зауставили нападе на сигурне зоне УН-а и извршили притисак на њих да склопе мировни споразум који би окончао рат у Босни. Клинтон је послао америчке мировне снаге у Босну крајем 1995. године, како би подржао накнадни Дејтонски споразум.
Фото: Д. Миловановић
Што се тиче ситуације на Косову и Метохији, усред обрачуна са албанским сепаратистима у јужној српској покрајини од стране Савезне Републике Југославије, Клинтон је одобрио употребу америчких оружаних снага у кампањи НАТО бомбардовања Југославије 1999. године, под називом Операција Савезничке снаге. Наведени разлог за интервенцију је био да се заустави етничко чишћење, и оно што је Клинтонова администрација означила као геноцид, Албанаца од стране југословенских антигерилских војних јединица. Генерал Весли Кларк је био врховни савезнички командант НАТО-а и надгледао је мисију. Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација, кампања бомбардовања је завршена 10. јуна 1999. године.
Резолуцијом је Косово стављено под управу УН-а и одобрено је распоређивање мировних снага у региону. НАТО је објавио да су сви његови војници преживели борбу, иако су двојица погинула у паду хеликоптера Апача. Новинари су критиковали изјаве Клинтонове администрације о геноциду као лажне и умногоме преувеличане.
Фото: И. Маринковић
Пре бомбардовања 24. марта 1999, процене су показале да је број цивила убијених у вишегодишњем сукобу на Косову био приближно 1.800, а критичари су тврдили да постоји мало или нимало доказа о геноциду. У послератној истрази, Организација за европску безбедност и сарадњу је приметила „обрасце протеривања и огроман пораст пљачки, убистава, силовања, киднаповања и пљачке након што је НАТО ваздушни рат почео 24. марта“. Врховни суд Косова под надзором УН- а је 2001. године пресудио да се геноцид (намера да се уништи један народ) није догодио, али је признао „систематску кампању терора, укључујући убиства, силовања, паљевине и тешка малтретирања“ са намером да се насилни одлазак албанског становништва.
Фото: З. Јовановић
Термин „етничко чишћење“ коришћен је као алтернатива „геноциду“ да означи не само етнички мотивисано убиство, већ и расељавање, иако критичари тврде да нема велике разлике. Слободан Милошевић, председник Југославије у време злочина, на крају је изведен пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију у Хагу по оптужбама које укључују злочине против човечности и ратне злочине због његове улоге у рату. Преминуо је 2006. године, пре завршетка суђења.
Фото: Профимедиа
Поред тога, други Клинтонов мандат остао је у сенци љубавне афере са Моником Левински, која се десила док је стажирала у Белој кући између 1995 и 1997. Афера и њене последице, укључујући Клинтонов импичмент 2001. године, постале су познате као скандал Клинтон-Левински.
Фото: Профимедиа
Напустио је мандат председника неколико месеци пре терористичког напада у Њујорку на Куле Близнакиње 11. септембра 2001. године.
БОНУС ВИДЕО:
