Католици, односно западни хришћани, који прате грегоријански календар, славе сутра Божић док верници који се придржавају јулијанског календара то чине 7. јануара.
Међутим и поједине православне цркве, као што су Васељенска патријаршија, црква у Пољској, Румунији и Грчкој, такође славе Божић 25. децембра док су многе друге задржале традиционални датум, попут Српске православне цркве.
Фото: Профимедиа
Бадње вече и Божић се због различитих традција различито прослављају, али и зову. Примера ради, католици користе изразе Божићно вече или Свето вече, док је код нас најраспрострањенији назив Бадње вече или Бадњак.
На Бадње вече и Божић католички верници долазе на поклон јаслама, која се према традицији импровизују у свим храмовима.
Прочитајте још
Тај обичај представља сећање на поклоњење три мудраца са Истока који су, према предању, стигли у Витлејем пратећи најсјајнију звезду, која се зауставила тачно изнад пећине рођења. Путовање је трајало 40 дана, колико траје и божићни хришћански пост који се завршава на Божић.
Обичаји су различити од земље до земље, али их спаја то да се никада на Божић не раде кућни послови. На Божић се иде на мису и после тога се честита велики празник. Сваки дан од Божића до Богојављења, 19. јануар, фигуре три краља у јаслицама се померају према Исусу, па се на Бадњи дан налазе испред шталице где се Исус родио.
Фото: Профимедиа
Католички Божић прати богата традиција која повезује религијске обреде и породична окупљања. Адвент (дошашће) јесте период од четири недеље пре Божића, обележава се паљењем четири свеће на адвентском венцу, где свака симболизује једну недељу ишчекивања.
Бадње вече (24. децембар) јесте дан поста и припреме. Породице ките данас божићну јелку и постављају јаслице које су симбол Исусовог рођења. Вечера је посна, а врхунац је одлазак на мису Поноћку.
Сутрашњи празник се проводи у кругу породице. Краси га богата трпеза на којој се често нађу печенка, сарма и разни колачи. Поклони се размењују ујутру.
Православци на католички Божић (25. децембар) обично не мењају своје традиционалне обичаје, али могу поштовати празник заједничким дружењем, слањем честитки, или учествовањем у неким световним прославама, посебно ако су православци и католици у ближим породичним или пријатељским односима, док се у цркви придржавају свог календара, славећи Божић по јулијанском датуму.
Фото: Н. Живановић
Шта православци могу да ураде:
- Празновање са католицима: Ако су у мешовитим браковима или имају пријатеље католике, могу учествовати у породичним ручковима, честитати празник и бити део прославе.
- Усвајање неких световних обичаја: Могу окитити јелку, поставити јаслице, или сејати пшеницу у част Свете Луције, као симбол плодности, што су општи хришћански обичаји везани за зимски период.
- Уважавање традиције: Могу сазнати више о католичким обичајима, попут Поноћне мисе, "пастирске" мисе или "Витлеанске игре" (приказања рођења Христа), што је знак поштовања.
- Пост и молитва (на Бадње вече): Иако се Православни Божић слави касније, могу постити на Бадње вече (24. децембар) ако желе да испоштују традицију немрсне вечере, као католици.
Шта православци обично НЕ раде (јер славе по јулијанском):
- Не похађају мисе: Не иду на католичке мисе (Поноћну или на дан Божића) јер ће ићи на своје литургије.
- Не славе званично: Не сматрају 25. децембар званичним Божићем, већ чекају 7. јануар.
У суштини, православци могу интегрисати неке драге, световне обичаје у свој живот на овај дан, док црквени обреди остају на датуму по њиховом календару.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
