- Нисмо певали Ђурђевдан, градоначелник лаже - једино је што су рекли из оркестра за сплитску Слободну Далмацију.
Овај медиј пише да из оркестра нису хтели да дају изјаве за медије, јер су, како наводе, "дошли да зараде бакшиш, а не да постану реквизит домаћих политичких и медијских обрачуна".
Буљ, међутим, и даље тврди супротно и додаје да има сведоке да их је отерао када су почели да певају песму Ђурђевдан испред цркве, док се делио бакалар на Бадњи дан.
- Свирали су све и свашта. (Марко Перковић) Томпсон, на пример, има све услове за концерт па му нису дали у Загребу дозволу, у Пули итд., а они могу да певају. Питајте да ли имају дозволе - рекао је Буљ који тврди да је Сињ отворен за све и да све позива да дођу у тај град.
Фото: Профимедиа
Буљ је на Бадњи дан отерао са трга у Сињу ромски оркестар који је ту дошао да забави грађане. Слободна Далмација је објавила видео на којем се види како Буљ члановима оркестра руком показује да се макну.
Прочитајте још
Према речима очевидаца, ромски оркестар мирно је између столова свирао, а грађани су их дочекали с одушевљењем. Људи су убацивали ситниш, смејали се, снимали, уживали у музици.
Након што их је отерао, Буљ је рекао да су певали песму Ђурђевдан, што је по њему "непримерено за Бадњак" и да нису имали сагласност за наступ на јавним површинама.
Фото: Н. Фифић
- Бадњак је данас и у Сињу се организују пригодни програм. Певање Ђурђевдана није ни пригодно ни примерено за Бадњак - рекао је тада Буљ.
Иначе, Буљ је осведочени Србомрзац који је раније ове године певао о убијању Срба и "паљењу Крајине до Книна", како то већ иде у Томпсоновој песми "Аница книнска краљица".
ОВДЕ можете погледати како је то изгледало.
Градоначелник Сиња Миро Буљ је претходно поручио да Хрвати слободно дођу у мајицама и обележјима, назвавши их „симболима Домовинског рата“.
Како је настао "Ђурђевдан"
Подсетимо, песма "Ђурђевдан", оставила је траг једаном народу. Не постоји особа која је никада није чула. Међутим, мало је оних који знају да постоје две верзије о томе како је настала ова легендарна нумера.
Према једној верзији, песма "Ђурђевдан" настала је док су Срби из Сарајева за време Другог светског рата одвођени у логор Јасеновац, док је друга верзија повезана са Гораном Бреговићем.
Ђурђевданско јутро давне 1942. године било је кобно за сарајевске Србе који су били заточени у логорима и затворима тог града.
Тог 6. маја, на Ђурђевдан, Срби су покупљени из затвора и доведени до Вијећнице, градске куће у Сарајеву где су их чекали возови смрти који ће их одвести у Јасеновац...
ФОТО: Јутујуб Принтскрин/Etong's
У возовима смрти, у једном моменту настала је песма "Ђурђевдан" која се најпре зачула из грла једног младића, члана Културно-уметничког друштва "Слога" из Сарајева “Прољеће на моје раме слијеће, ђурђевак зелени, свима осим мени – Ђурђевдан је!”. А онда се та песма ланчано почела ширити од уста до уста, од вагона до вагона.
Ово се није допало немачким војницима, затворили су шибере на вагонима, а затвореници су остали без ваздуха на веома скученом и малом простору, збијени једни до других.
Фото: И. Маринковић
- Затварају врата. Нисмо знали где нас воде. Многи од нас нису ни чули за Јасеновац. Не сећам се да смо као илегалци у Сарајеву знали за тај логор. Тог дана је у логор смрти, како су га називали, било одведено више од 3.000 младих људи - сликовито је једном приликом описао професор Жарко Видовић, историчар уметности из Сарајева, који је био сведок овог догађаја.
БОНУС ВИДЕО:
