- Nismo pevali Đurđevdan, gradonačelnik laže - jedino je što su rekli iz orkestra za splitsku Slobodnu Dalmaciju.
Ovaj medij piše da iz orkestra nisu hteli da daju izjave za medije, jer su, kako navode, "došli da zarade bakšiš, a ne da postanu rekvizit domaćih političkih i medijskih obračuna".
Bulj, međutim, i dalje tvrdi suprotno i dodaje da ima svedoke da ih je oterao kada su počeli da pevaju pesmu Đurđevdan ispred crkve, dok se delio bakalar na Badnji dan.
- Svirali su sve i svašta. (Marko Perković) Tompson, na primer, ima sve uslove za koncert pa mu nisu dali u Zagrebu dozvolu, u Puli itd., a oni mogu da pevaju. Pitajte da li imaju dozvole - rekao je Bulj koji tvrdi da je Sinj otvoren za sve i da sve poziva da dođu u taj grad.
Foto: Profimedia
Bulj je na Badnji dan oterao sa trga u Sinju romski orkestar koji je tu došao da zabavi građane. Slobodna Dalmacija je objavila video na kojem se vidi kako Bulj članovima orkestra rukom pokazuje da se maknu.
Pročitajte još
Prema rečima očevidaca, romski orkestar mirno je između stolova svirao, a građani su ih dočekali s oduševljenjem. LJudi su ubacivali sitniš, smejali se, snimali, uživali u muzici.
Nakon što ih je oterao, Bulj je rekao da su pevali pesmu Đurđevdan, što je po njemu "neprimereno za Badnjak" i da nisu imali saglasnost za nastup na javnim površinama.
Foto: N. Fifić
- Badnjak je danas i u Sinju se organizuju prigodni program. Pevanje Đurđevdana nije ni prigodno ni primereno za Badnjak - rekao je tada Bulj.
Inače, Bulj je osvedočeni Srbomrzac koji je ranije ove godine pevao o ubijanju Srba i "paljenju Krajine do Knina", kako to već ide u Tompsonovoj pesmi "Anica kninska kraljica".
OVDE možete pogledati kako je to izgledalo.
Gradonačelnik Sinja Miro Bulj je prethodno poručio da Hrvati slobodno dođu u majicama i obeležjima, nazvavši ih „simbolima Domovinskog rata“.
Kako je nastao "Đurđevdan"
Podsetimo, pesma "Đurđevdan", ostavila je trag jedanom narodu. Ne postoji osoba koja je nikada nije čula. Međutim, malo je onih koji znaju da postoje dve verzije o tome kako je nastala ova legendarna numera.
Prema jednoj verziji, pesma "Đurđevdan" nastala je dok su Srbi iz Sarajeva za vreme Drugog svetskog rata odvođeni u logor Jasenovac, dok je druga verzija povezana sa Goranom Bregovićem.
Đurđevdansko jutro davne 1942. godine bilo je kobno za sarajevske Srbe koji su bili zatočeni u logorima i zatvorima tog grada.
Tog 6. maja, na Đurđevdan, Srbi su pokupljeni iz zatvora i dovedeni do Vijećnice, gradske kuće u Sarajevu gde su ih čekali vozovi smrti koji će ih odvesti u Jasenovac...
FOTO: Jutujub Printskrin/Etong's
U vozovima smrti, u jednom momentu nastala je pesma "Đurđevdan" koja se najpre začula iz grla jednog mladića, člana Kulturno-umetničkog društva "Sloga" iz Sarajeva “Proljeće na moje rame slijeće, đurđevak zeleni, svima osim meni – Đurđevdan je!”. A onda se ta pesma lančano počela širiti od usta do usta, od vagona do vagona.
Ovo se nije dopalo nemačkim vojnicima, zatvorili su šibere na vagonima, a zatvorenici su ostali bez vazduha na veoma skučenom i malom prostoru, zbijeni jedni do drugih.
Foto: I. Marinković
- Zatvaraju vrata. Nismo znali gde nas vode. Mnogi od nas nisu ni čuli za Jasenovac. Ne sećam se da smo kao ilegalci u Sarajevu znali za taj logor. Tog dana je u logor smrti, kako su ga nazivali, bilo odvedeno više od 3.000 mladih ljudi - slikovito je jednom prilikom opisao profesor Žarko Vidović, istoričar umetnosti iz Sarajeva, koji je bio svedok ovog događaja.
BONUS VIDEO:
