У питању је слово "џ". Иако је оно равноправан део српске азбуке, постоји једна необична чињеница - у српској традицији не постоји ниједно име које почиње на ово слово.
Након што је освешћена чињеница да у Србији не постоји име које почиње на слово "џ", многи су се запитали - зашто је то тако? Разлог свакако није у "забрани", већ у историјском развоју језика и имена.
Наиме, већина личних имена у Србији потиче из словенског наслеђа (нпр. Милош, Драгана, Вук), хришћанске традиције (грчка, хебрејска и латинска имена попут Јован, Ана, Петар) или каснијих културних утицаја (нпр. Александар, Стефан), а глас "џ" у српском језику се најчешће појављује у позајмљеницама (нпр. џемпер, џез, џунгла) или у речима оријенталног порекла, али не у личним именима која су се усталила у народу.
Имена постоје на сва друга слова
Са другим гласвима то није случај, а ево и примера личних имена на сва остала слова српске азбуке - осим "џ".
А - Ана
Прочитајте још
В - Владимир
Г - Гордана
Д - Драган
Ђ - Ђорђе
Е - Ема
Ж - Жељко
З - Зоран
И - Ивана
Ј - Јован
К - Катарина
Л - Лазар
Љ - Љубица
М - Милица
Н - Никола
Њ - Његош
О - Оливера
П - Петар
Р - Радован
С - Стефан
Т - Тамара
Ћ - Ћирило
У - Урош
Ф - Филип
Х - Христина
Ц - Цвета
Ч - Чедомир
Џ - не постоји традиционално име
Ш - Шабан
Да ли се то може променити?
У теорији - да. Језик је жив и имена се мењају. Међутим, у пракси: матичне књиге у Србији не бележе домаћа имена на слово "џ", таква имена не постоје у црквеним календарима, нити у историјским, етнолошким и језичким изворима.
Ако би се данас неко звао, на пример, Џан, Џими или Џеј, то би било страно или адаптирано име.
БОНУС ВИДЕО
