“Може ли мушкарац имати три жене и одржавати мир у дому? Политички гледано, управо то председник Југославије Тито покушава да учини. До 1948. године имао је медени месец са комунистичким табором. Затим је флертовао са Западом. Сада се свим силама удвара несврстаном свету. Ровинг Репорт дошао је у Београд како би сазнао како функционише овај експеримент политичке полигамије”, каже репортер у уводу телевизијског прилога.
Четрнаестоминутни прилог завршава се оваквим репортеровим закључком: “Југославија већ 13 година држи своју позицију једине истински комунистичке земље изван комунистичког табора. Хоће ли то и даље функционисати? Мислим да унутар Југославије постоје знакови да хоће. Али барем део одговора мора да зависи од односа Исток-Запад. За мушкарца са неколико жена, његов мир не зависи од њега самог. Проблеми почињу када жене почну међусобно да се свађају”.
У прилогу гледамо и интервју с Ивом Вејводом, замеником министра спољних послова који објашњава позицију Југославије, али и интервју са дисидентом Милованом Ђиласом, чије су књиге добро познате британској и западној читалачкој публици, али не и југославенској. У прилогу гледамо и сцене са београдских градилишта и са сарајевске пијаце.
Фото: Профимедиа
“Први утисак који стичете у Београду јесте утисак масивних сивих блокова бетона, хиљаде модерних станова који се граде за стотине хиљада модерних радника. Старо свуда уступа место новом”, каже се у прилогу и потом прелази на сцене из супермаркета и информације о ценама и о стандарду грађана. Храна је јефтина за британске стандарде, али и даље скупа за Југословене, који зарађују између 2 и 4 фунте недељно. Одрезак кошта нешто мање од четврт фунте по килограму (у прилогу се каже 2 шилинга по фунти као мерној јединици тежине, што значи 10 данашњих пенија по 0,45 килограма, што значи 22 пенија по килограму). Домаће јагоде коштају 5 пенија по корпици. Али страна алкохолна пића мало ко од Југославена може да пријушти, каже новинар. У Београду петерочлана породица може да рачуна да троши пола фунте дневно на храну. “То није лоше, све док и муж и жена раде. Нација је сада почела да производи властите луксузне производе. Овај телевизор кошта 70 фунти. За већину људи, то је отприлике шестомесечна плата. (…) Економски гледано, још је дуг пут пред њом, али Југославија тврди да према том циљу иде брже од било ког московског сателита”.
Током интервјуа с Ивом Вејводом, новинар га пита кога би Карл Маркс подржавао да је међу живима: Тита или линију Москве? “Немам никакве претензије да доносим судове у име Маркса. Што се нас тиче, ми Југославени сматрамо да у нашим специфичним југословенским условима адекватно примењујемо марксистичке идеје. Мислим на идеје научног социјализма или марксизма”, одговара Вејвода. Прилог се наставља сценама из Сарајева и репортеровом тезом: “Али, Југославија је резултат насиља, не марксизма”. Описује се атентат који је Гаврило Принцип извршио 1914., убивши аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда. Видимо сцене, али не и звук, репортеровог разговора с Ивом Крањчевићем, једним од ухапшених из Принципове дружине непосредно после атентата, који је преживео јер је био “премлад за вешање”.
Прочитајте још
Фото: Д. Миловановић
“Данас је он сломљен човек са лошим срцем и астмом, који живи у прашњавом стану недалеко од места атентата. Жали се да му његова жртва није донела никакву награду осим затвора и сиромаштва. Рекао ми је да су га називали гангстером, а заправо је био националиста који је бранио српски народ против аустријских освајача. У томе је успео. На пијацама попут ове”, наставља се прилог уз сцене из Сарајева, ”још можете чути различите језике пет народа Југославије уједињених у једну нацију после Првог светског рата. Чак и странац може да разазна српска и хрватска лица. Различите националне ношње. Али данас овакве пијаце постепено нестају, а титоизам доноси нову униформност. Једна од препрека на путу према униформности: 2 милиона муслимана, око 9 милиона православаца и 6 милиона католика. Католицима је допуштено да граде властите цркве, али и даље тврде да су прогоњени. Многи свештеници су у затвору због политичких злочина. Отац Фрањо (којег видимо у сценама разговора са репортером, оп.а.) одслужио је четворогодишњу казну. Његов злочин? Ширење непријатељске пропаганде са проповедаонице. Црква тврди да су такве оптужбе изговор за искорењивање религије. Као да то жели да оповргне, држава је дала симболичан допринос изградњи ове цркве. У оваквим кућама милиони католика морају да помире своју оданост држави са својом оданошћу цркви. Али обе стране сада говоре о бољим односима. Свака се страна нада да ће друга мало попустити. Политика је још један извор трења у Југославији. Југословенски студенти повремено дају одушка својим политичким осећањима. Можете видети како су разбили прозоре америчке читаонице током недавне инвазије на Кубу. Британија је ових дана врло популарна. Хиљаде југословенских ученика прешло је са руског на енглески као први страни језик. Британска читаоница им осигурава штиво и празничне плакате. Али постоји један аутор чије се књиге, иако објављене у Енглеској, овде не продају. Милован Ђилас, бивши потпредседник који је управо привремено пуштен на слободу после четири године затвора, на који је осуђен због оштрих критика Титовог режима. Разговарали смо у његовом стану”.
Ђилас прича како је у затвору написао пет књига, од којих је једна о Његошу. Новинар га пита хоће ли му та књига поново створити проблеме, односно је ли књига политична. Ђилас каже да је сигуран да неће. Новинар га пита може ли слободно да се креће Југославијом, Ђилас каже да може, али да не сме да путује преко границе у иностранство. Разговарају о томе како су изгледале четири године проведене у затвору, а Ђилас каже да је био “коректно” третиран, премда додаје да је било гадно у самици у којој је провео 20 месеци. Не зна одговор на питање зашто, нису му никад рекли, а он претпоставља да су тиме желели да га сломе. Јесу ли успели? Не. Је ли затвор променио његово размишљање? У суштини не. А планира ли поново да изражава своје ставове, ако буде могуће? Не сада, каже Ђилас, не сада.
Истог тог дана, репортерска екипа ITN-а присуствује прослави Титовог рођендана, Дана младости, на стадионском слету у Београду.
“Људи данас чврсто подржавају председника. Као што су показали на службеној рођенданској паради коју сам гледао истог послеподнева. На београдском стадиону, деловао је као очинска фигура за 18 милиона Југословена. О овој нацији, насумично скупљеној и крштеној пре мање од пола века, индијски премијер Нехру рекао је следеће: шест република, пет раса, четири језика, три религије, два писма. Могло би се додати: и једна Комунистичка партија под председником Титом, која све то држи на окупу. Западне демократе не воле да виде ограничавање политичких и верских активности, али многе нове земље осећају да је то луксуз који би могао да доведе до хаоса ако се допусти прерано. Југославији, земљи без националне традиције, без корена у историји осим векова балканских колебања, још су потребни овакви искази солидарности како би се створио национални дух. Ако је млада генерација једнако заинтересована за рад као што је заинтересована за телесно васпитање, не би требало бити пуно разлога за бригу”.
БОНУС ВИДЕО:
