Водитељка Катарина Корша отворено је говорила о великим пословним променама које су обележиле њену каријеру. Након чак 13 година проведених на Хепи телевизији, донела је одлуку да затвори једно важно поглавље свог професионалног живота и крене даље.
Како је истакла, тренутак у којем је преломила и одлучила да да отказ није био лак, али је био неопходан. Водитељка данас на тај период гледа као на важно искуство и лекцију која јој је помогла да се упусти у нове изазове.
Фото: Antonio Ahel/ATAImages
- Година 2025. у суштини јесте била поприлично тешка година и када погледамо целокупну слику. Приватно и индивидуално је мени била поприлично лепа година. Била је квалитетна у смислу неких напредовања, неког осамостаљивања. Тај момент одласка с Хепија, тако је, јер просто Хепи је моја, да кажем, прва кућа где сам се настанила и где сам почела овај свој посао и који сада настављам да радим. Тако да, да, то јесте био онако тренутак. Велики, зато што, колико већ, то је било у том тренутку 13 година да сам ја тамо. Што кажем, изродила сам сву децу на Хепију. Што се тиче неких тих пословних ствари, морам рећи да јесте била добра, а овако да кажемо, можда глобално је била лоша година, да - рекла је Катарина.
- Већ дуже време заправо на Хепију смо достигли да кажем, хајде, неки ниво и неки момент на којем смо почели да стагнирамо. Нисам имала никакве амбиције. Како бих рекла, да будем директорка телевизије или да будем нешто више, али просто на нивоу водитељства или презентерства или како бисмо то сад назвали. Имала сам утисак да можда могу више, а да у том тренутку ми те могућности нису биле на Хепију. Сад кажу: "Па добро, сад сте прешли овде, али опет радите исто." Наравно да радимо исто и наравно радимо свој посао најбоље што можемо, али некако просто већу слободу и енергију и креативност и некако кад знам да радим оно што заправо желим да имам ингеренције на то, да имам и одговорност, али имам и право да бирам шта ћу, некако овако, с друге стране, увек некоме полажете рачуне и радите нешто што вам је неко дозволио или вам није дозволио, а опет, с друге стране, само смо Марић и ја ти који стојимо пред екраном. Тако да ово јесте био неки помак надаље, али то не значи да ће овде да стане. Сад немам идеју у ком правцу то све може да иде.
Прочитајте још
- Имала сам разне фазе. Сад само се плашим да сам заборавила годину, пошто очигледно те неке. Сваки Божић смо радили. То је Марићев рођендан и негде је била пракса. За Божић смо имали кухињу која функционише, правила сам увек чесницу, понесем је кући, то би изгледало тако да је уживо у емисији. Сазнала сам, то је игром случаја, предосетила сам, па сам онда добила информацију, на пример, да ми је пас преминуо, али тај пас је имао у том тренутку 14 година. То је пас који је као део породице. Сви они који имају животиње знају како то изгледа. И то се десило буквално у неким рекламама између, а онда након тога идемо наши да настављамо нашу чесницу и видимо докле смо стигли.
БОНУС ВИДЕО:
