Међу предложеним мерама су боље коришћење обавјештајних капацитета за надзор Арктика, повећање издвајања за одбрану у том региону, премештање војне опреме и одржавање чешћих војних вежби.
Европска забринутост због Трампових намера
Низ предлога јасно показује растућу европску забринутост због америчких намера према Гренланду. Бела кућа је ове недеље појачала своје захтеве и одбила да искључи могућност војног преузимања. Европске земље настоје да умире Трампа и избегну војну интервенцију, за коју је Данска упозорила да би значила "крај савеза".
Фото: Профимедиа, Depositphotos
Брзина којом се траже решења, само неколико дана након последњих иступа из Вашингтона, показује колико озбиљно Европа схвата овај ултиматум и егзистенцијални ризик који би инвазија на Гренланд представљала за трансатлантске везе. Очекује се да ће званичници НАТО-а сада разрадити конкретне опције за велепосланике.
Трампови разлози и оспораване тврдње
Као разлоге за контролу над Гренландом, Трамп наводи богатство сировина и налазишта нафте, али и наводну претњу од руских и кинеских бродова у близини. Међутим, стручњаци углавном оспоравају те тврдње, истичући како су Москва и Пекинг фокусирани на одбрамбене активности - попут заједничких патрола и војних улагања - првенствено на источном Арктику.
Фото: Depositphotos
Састанак 32 велепосланика у НАТО-у протекао је без директне конфронтације, а један од дипломата описао је атмосферу као "продуктивну" и "конструктивну". Дански велепосланик, који је говорио први, нагласио је да је спор билатерално питање, али се усредсредио на успехе НАТО-ове арктичке стратегије и потребу за даљим радом, што је наишло на широку подршку.
Прочитајте још
Питање Гренланда покренуто је и на састанку велепосланика Европске уније, где су чланице изразиле солидарност са Данском. Очекује се да ће Данска данас пружити и формални извештај својим ЕУ партнерима.