Među predloženim merama su bolje korišćenje obavještajnih kapaciteta za nadzor Arktika, povećanje izdvajanja za odbranu u tom regionu, premeštanje vojne opreme i održavanje češćih vojnih vežbi.
Evropska zabrinutost zbog Trampovih namera
Niz predloga jasno pokazuje rastuću evropsku zabrinutost zbog američkih namera prema Grenlandu. Bela kuća je ove nedelje pojačala svoje zahteve i odbila da isključi mogućnost vojnog preuzimanja. Evropske zemlje nastoje da umire Trampa i izbegnu vojnu intervenciju, za koju je Danska upozorila da bi značila "kraj saveza".
Foto: Profimedia, Depositphotos
Brzina kojom se traže rešenja, samo nekoliko dana nakon poslednjih istupa iz Vašingtona, pokazuje koliko ozbiljno Evropa shvata ovaj ultimatum i egzistencijalni rizik koji bi invazija na Grenland predstavljala za transatlantske veze. Očekuje se da će zvaničnici NATO-a sada razraditi konkretne opcije za veleposlanike.
Trampovi razlozi i osporavane tvrdnje
Kao razloge za kontrolu nad Grenlandom, Tramp navodi bogatstvo sirovina i nalazišta nafte, ali i navodnu pretnju od ruskih i kineskih brodova u blizini. Međutim, stručnjaci uglavnom osporavaju te tvrdnje, ističući kako su Moskva i Peking fokusirani na odbrambene aktivnosti - poput zajedničkih patrola i vojnih ulaganja - prvenstveno na istočnom Arktiku.
Foto: Depositphotos
Sastanak 32 veleposlanika u NATO-u protekao je bez direktne konfrontacije, a jedan od diplomata opisao je atmosferu kao "produktivnu" i "konstruktivnu". Danski veleposlanik, koji je govorio prvi, naglasio je da je spor bilateralno pitanje, ali se usredsredio na uspehe NATO-ove arktičke strategije i potrebu za daljim radom, što je naišlo na široku podršku.
Pročitajte još
Pitanje Grenlanda pokrenuto je i na sastanku veleposlanika Evropske unije, gde su članice izrazile solidarnost sa Danskom. Očekuje se da će Danska danas pružiti i formalni izveštaj svojim EU partnerima.
BONUS VIDEO:
