На овом подручју Арктика налази се, наиме, најстарији и најгушћи лед у том региону који је, све досад, одолевао ефектима климатских промена.
Док пуцање морског леда у овом делу Арктика није никада у прошлости било документовано, ове године се према изјавама стручњака догодило чак два пута због топлих ветрова и веома високих температура.
Пре него што се сам, без било какве подршке, хрватски фоторепортер и путописац Давор Ростухар 2016. упутио у освајање Јужног пола, који је и освојио јануара ове године, у неколико наврата је боравио на Гренланду, где је био сведок поблема које на том подручју проузрочују климатске промене.
- На крајњем северу Гренланда живе последњи Ескими који су ловци, по мору лове рибе и китове из кајака. Њихов је живот везан уз море. А топљење леда раздваја породице, утиче на њихова путовања јер је морски лед за њих попут аутопута, али утиче и на понашање животиња. Стога се догађа да поларни медведи који живе уз обалу долазе у село и нападају људе и децу јер немају више хране, а и топљење леда утиче на ерозију обале - навео је Ростухар.
Објашњава да се мења и циркулација океана па долази до миграције риба и китова.
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
За морски лед каже да је специфичан. Ради се о морској кори која на Гренланду зими буде дебљине и више од два метра, а лети се топи.
Али, пре су зиме дуже трајале па се лед не би отопио и тако су настајали чврсти ледени брегови вишегодишњег леда који је изнова преживљавао лето.
Сада се, међутим, тај лед тањи, пуца и топи.
- На Арктику није мање леда него је мање вишегодишњег леда - каже Ростухар.
Воде на северној обали Гренланда налазе се у једном од најхладнијих делова Арктика и претпостављало се да ће то подручје међу последњим бити захваћено ефектима топљења. Међутим, након неуобичајено топлог фебруара и високих температура почетком августа, претпоставке су пале у воду.
Топљење леда сада је створило највећи јаз од обале икада забележен.
Фото: Профимедиа
- Готово сав лед на северу Гренланда је разбијен у мање површине и мобилан је - рекла је Рут Мотрам с Данског метеоролошког института.
Други стручњаци на друштвеним мрежама феномен су назвали „застрашујућим” јер се лед на Арктику незаустављиво и све брже топи као резултат климатских промена.
Количина морског леда наставила је да опада почетком лета, а стручњаци верују да ће почетком септембра бити најнижа у посљедњих 40 година, откако и постоје мерења.
„Током две седмице у августу количина леда пала је на око 65.000 квадратних километара дневно, нешто брже од просека у периоду од 1981. до 2010. године који је тада био 57.000 квадратних километара дневно”, саопштио је Национални центар за податке о снегу и леду, а НАСА је недавно изјавила да је максимална количина морског леда ове године поновно рекордно ниска након три узастопна рекордно ниска мерења.
БОНУС ВИДЕО:
