Претње америчког председника Доналда Трампа да ће преузети Гренланд подстакле су талас европске солидарности са Копенхагеном, али криза је разоткрила и неугодну истину - Данска тражи подршку за заштиту територија чије становништво жели самосталност, а чија највећа опозициона странка сада жели да заобиђе Копенхаген и преговара директно са Вашингтоном, пише Ројтерс.
"Данска ризикује трошење свог спољнополитичког капитала како би осигурала Гренланд, само да би га после гледала како одлази", рекао је Микел Ведбy Расмусен, професор политичких наука на Универзитету у Копенхагену.
Улози надилазе данске националне интересе
Данска не може да допусти одлазак Гренланда без губитка своје геополитичке важности. Ова арктичка територија стратешки је смештена између Европе и Северне Америке те је кључна локација за амерички систем противбалистичке одбране. Новоизабрани амерички председник Доналд Трамп изјавио је како жели да Гренланд, богат минералима и стратешки важан, постане део Сједињених Држава.
Фото: Профимедиа, Depositphotos
Но, на крају Данска можда неће имати ништа од својих напора ако Гренланђани изаберу независност - или склопе властити договор са Вашингтоном.
Улози надилазе данске националне интересе. Европски савезници стали су уз Данску не само из солидарности, већ и зато што би одустајање од Гренланда поставило опасан преседан који би могао да охрабри друге силе да следе територијалне претензије према мањим нацијама, нарушавајући светски поредак успостављен након 1945.
Прочитајте још
Данско министарство спољних послова одбило је да коментарише, али се позвало на заједничке изјаве данске премијерке Мете Фредериксен и гренландског премијера Јенса-Фредерика Нилсена од 22. децембра.
Фото: Профимедиа
"Националне границе и суверенитет држава укорењени су у међународном праву," поручили су челници. "То су темељни принципи. Не можете да анектирате другу земљу... Гренланд припада Гренланђанима." Ове недеље, Фредериксен је додала: "Ако САД одлучи да нападне другу земљу НАТО-а, све стаје, укључујући НАТО и сигурност коју је савез пружао од Другог светског рата."
"Гренландска картица"
Трампова администрација поручује да су све опције на столу, укључујући куповину територија или његово преузимање силом. Професор Расмусен из Копенхагена каже да је свака расправа о томе исплати ли се задржати Гренланд засењена огорчењем због Трампових претњи. "То није део политичке расправе у Данској. Бојим се да смо упали у патриотски занос," рекао је.
Фото: Depositphotos
Током Хладног рата, стратешки положај Гренланда давао је Данској несразмерно велики утицај у Вашингтону и омогућавао јој да одржава нижу обрамбену потрошњу него што би се иначе очекивало од НАТО савезника. То је постало познато као "гренландска картица", наводи се у извештају Центра за војне студије Универзитета у Копенхагену из 2017. године.
Међутим, тежње Гренланда за самоодређењем јачају откако је бивша колонија добила већу аутономију и властити парламент 1979. године.
Споразум из 2009. изричито је признао право Гренланђана на независност ако то одаберу. Све гренландске странке желе независност, разликују се само у томе како и када је постићи.
Трампов притисак само је убрзао процес, присиљавајући Копенхаген да троши политички капитал и финансијске ресурсе на однос са све неизвеснијим исходом.
"Колико бис требало да се боримо за некога коме заправо није стало до нас?" рекао је за Ројтерс Јоаким Б. Олсен, политички коментатор и бивши дански заступник.
Финансијски терет
Копенхаген гренландској привреди, која је близу стагнације, осигурава годишњу подршку од отприлике 4,3 милијарде данских круна (610 милиона долара).
Средишња банка процењује да је за одрживост тренутних јавних финансија потребан годишњи износ од додатних 800 милиона данских круна. Данска такође покрива трошкове полиције, правосуђа и одбране, чиме се укупна годишња потрошња пење на нешто мање од милијарду долара.
Уз то, Копенхаген је прошле године најавио арктички одбрамбени пакет вредан 42 милијарде данских круна (6,54 милијарде долара) као одговор на критике САД да Данска није учинила довољно за заштиту Гренланда.
Ипак, неки одбацују посматрање односа кроз трансакцијске оквире, указујући на данске правне и моралне обвезе према међународном праву и вековима заједничке историје.
"Говоримо о породичним односима, дугој историји односа између Данске и Гренланда," рекао је Марк Јакобсен, ванредни професор на Краљевском данском одбрамбеном колеџу. "Дакле, ово је много више, не ради се само о одбрани и привреди, ради се о осећањима, ради се о култури."
Тешко балансирање
Премијерка Фредериксен суочава се са тешким балансирањем, сматра Серафима Андреева, истраживачица са Института Фридтјоф Нансен. Данска за сада нема другог избора него да остане чврста како би одржала свој дипломатски кредибилитет, али тиме ризикује однос са Сједињеним Државама у време "када је Русија све већа претња и да буде на лошој страни САД није добро ни за кога на Западу".
Фредериксен се ове године суочава и са изборима, иако Гренланд није био главна тема кампање.
"Не разумем зашто морамо да се држимо ове заједнице са Гренландом када они толико желе да изађу из ње," рекла је за Ројтерс Лоне Франк, данска научна списатељица. "Да будем потпуно искрена, Гренланд у мени не изазива никакво осећање припадности."
БОНУС ВИДЕО:
