Следећег јутра, немачки официри су ушли у Национални археолошки музеј да прегледају благо. Замислите њихов шок када су открили да је зграда празна! Нису пронашли никакав траг хиљада драгоцених експоната који су красили највећи музеј у земљи. Уместо статуа, неколико археолога и чувара који су се у то време мењали стајало је испред њих, смрзнуто као да су статуе. На упорна питања официра загонетно су одговорили да су старине тамо где сви знају да јесу: под земљом. И то је била истина. Старине су се у ствари вратиле под земљу.
Фото: National Archaeological Museum
Фасцинантна прича о скривању и заштити нашег древног наслеђа заправо почиње у месецима пре рата, јер је постојала све већа забринутост да је објава рата близу. Стога су надлежне установе културе благовремено покренуле питање и план заштите културно-истоирјских добара.Министарским декретом, организован је чак и Комитет за скривање и чување статуа који је био одговоран за њихово сакривање.
Прочитајте још
ТАБУ ТЕМА ОСМАНСЛИЈА: Нису постојали само женски хареми и конкубине (ФОТО)
13:50
ЦЕНТАР БГ-А "КРСТИЛА" НЕМИЦА: Како је Зелени венац добио име
17:45
РЕШЕНА МИСТЕРИЈА ЕГИПАТСКИХ СТАТУА: Одговор на питање зашто су им поломљени носеви
10:36
УМРО ГРЧКИ КОМПОЗИТОР МИКИС ТЕОДОРАКИС: Велики пријатељ Срба ово нам је поручивао
10:48
Права узбуна огласила се објавом рата на шта је Археолошка служба брзо реаговала. У писму упућеном 11. новембра 1940. свим локалним одељењима издата су техничка упутства „за заштиту старина у разним музејима од опасности од ваздушних напада“. То је укључивало два начина заштите гломазних и непреносивих експоната: први је био „прекривање статуе врећама песка након што су је заштитили дрвеним скелама попут узорка“, а други, који се сматрао ефикаснијим, био је закопавање статуа у поду сале или дворишту музеја или у заштићеним двориштима и подрумима јавних установа.
Сви вредни артефакти брижљиво су смештани у кутије, заједно са каталогом и инвентарском документацијом која је такође на време евакуисана.
Фото: National Archaeological Museum
Невероватан подухват, трајао је чак 6 месеци, а завршен је у "фото финишу" 10 дана пре него што су Нацисти ушли у Атину!
Током тих 6 месеци прокопани су тунели испод музеја и главних Атинских улица, а статуе и вредни предмети пажљиво су упаковани и заштићени џаковима песка.
Такође, детаљно су уписивани подаци о чувању и тачна локација предмета, а ови регистри закључани су у сеф Народне банке Грчке.
