Православна традиција и црквени канони понекад могу деловати строго, па чак и нељудски, посебно у ситуацијама када је у питању смрт деце или трагични догађаји. Ипак, правила Српске православне цркве нису питање емпатије, већ поштовања верског закона. Професор Димитрије Калезић, верски аналитичар и бивши професор Богословског факултета, објашњава разлоге због којих некрштени и одређене категорије покојника не могу бити испраћени уз опело свештеника.
Фото: Профимедиа
Црквено правило: некрштени не могу имати опело
Строго правило цркве је да некрштена особа не може бити сахрањена уз опело свештеника, чак и ако се ради о детету.
Разлог: некрштени нису чланови верске заједнице, немају црквено име и нису уписани у црквене списе.
Прочитајте још
Важно појашњење: Ово није питање безосећајности. Свештеници и црква не желе да умање значај живота, већ морају да поштују каноне вере.
Др Калезић напомиње да је у оваквим ситуацијама најбоље разговарати са породицом, пружити им подршку и објаснити разлоге изостанка свештеника са сахране.
Пример: Вест из места Радичевић код Бечеја изазвала је пажњу јавности када је двогодишњи дечак, трагично настрадал у удесу са квадом, сахрањен без свештеног опела.
Испраћај самоубица и убица
Ситуација је слична и код самоубистава, јер преузимање живота властитим рукама представља, према црквеним канонима, највећи смртни грех.
Самоубиство: Свештеник не присуствује сахрани самоубице, јер особа прекида однос с Богом и не може се покајати за свој чин.
- Свештеник не присуствује покопу самоубица јер то је највећи смртни грех који се може починити. Одузети себи живот значи прекинути однос с Богом, а црква не правда насилно одузимање сопственог живота. Он се, за разлику од убица, не може покајати за недела и то је разлог зашто убицама присуствујемо на испраћају - грешни су, а опело и се обавља над грешницима - навео је он и истакао да у појединим шкакљивим ситуацијама ипак постоје одступања.
Убиство: Убице, иако грешне, могу имати опело јер црква признаје могућност покајања.
Изузеци: Ако постоји лекарски налаз који указује на менталну болест покојника, епископ може одобрити накнадно опело.
Став СПЦ према кремацији
Раније је било незамисливо да се свештеник појави на кремацији, јер православци верују у светост и неповредивост тела. Тело се "предаје земљи на чување".
Временом, став СПЦ се делимично променио:
Патријарх Герман је 1973. године разговарао о могућности сахране кремираних верника уз верски обред.
Данас, уз процедуру и дозволу епархије, свештеник може служити опело, али само ако кремација није била жеља покојника већ одлука породице.
Напомена др Калезића: Ако је покојник пре смрти изабрао кремацију, опело се не обавља – ситуација се поистовећује са правилима за самоубице.
Када свештеници не држе опело
- Покојник није крштен.
- Покојник је извршио самоубиство (осим ако епископ не одобри на основу лекарских доказа).
- Покојник је кремиран по својој вољи.
Закључак
Православна традиција и канони Српске православне цркве јасно дефинишу ко може бити испраћен уз опело. Иако правила понекад делују строго, она имају дубоко верско значење и циљ – очување реда и континуитета вере. У тешким тренуцима, разговор и подршка породици су једнако важни као и поштовање канона.
(Стила)
