Од свих изненађујућих и не увек јасних потеза које је повукао откако је пре нешто више од годину дана започео свој други мандат, Доналд Трамп је био најоштрији када су у питању климатске мере. Списак његових ‘антиклиматских‘ потеза је подужи: од оних на глобалном нивоу - повлачење САД из Оквирне конвенције УН-а о климатским променама (УНФЦЦЦ), Париског споразума и Међувладиног панела о климатским променама (ИПЦЦ) - па до оних везаних за унутрашње промене у законодавству и регулаторним политикама, попут блокирања државних климатских закона и политика и повећање производње угља и фосилних горива. Ту су онда, наравно, и манипулација научним проценама и изавама, но чини се да је Трамп, на срећу, закаснио. Наиме, у свету је прелазак на зелену технологију толико узео маха да не само да га је немогуће зауставити, већ се одустајање од таквих активности чини као пуцање у властиту ногу.
Трампова одлука да САД врати уназад и све карте баци на фосилна горива - као да је 1926. а не 2026. година - не може битно да промени економску реалност према којој се прелаз на нискоугљеничну привреду показује као снажан покретач раста у десетинама земаља. Глобална улагања у нискоугљеничну енергију данас надмашују улагања у фосилна горива и то двоструко.
Нова револуција у Кини толико је велика да ју је тешко и схватити
Преузимање венецуеланске нафтне индустрије неће имати никакав видљив учинак. Штавише, последице би могли да сносе амерички грађани и компаније, рекао је Сајмон Стил, главни УН-ов заничник за климу, пише Гардијан.
Фото: Профимедиа
‘То је колосалан аутогол који ће САД учинити мање сигурним и мање просперитетним. Значиће скупљу енергију, храну, превоз и осигурање за америчка домаћинства и предузећа, док обновљиви извори постају све јефтинији у односу на фосилна горива, док климатски условљене катастрофе сваке године све снажније погађају америчке усеве, предузећа и инфраструктуру, те док нестабилност цена нафте, угља и плина подстиче нове сукобе, регионалну нестабилност и присилне миграције‘, каже Стил.
Но има још нешто. Иако повлачење САД из Париског споразума и УНФЦЦЦ-а није изненађење - наиме, свет се већ тридесетак година бори са америчким противљењем кад су у питању климатске теме, па тако Протокол из Кјота из 1997. није могао да ступи на снагу до 2004. јер га амерички Сенат није ратификовао, а за време Џорџа В. Буша САД је често опструирао Копове - овај потез Трампове администрације није на исто подстакао ниједну другу земљу. Осим тога, повлачење из УНФЦЦЦ-а значиће да САД више неће имати место на годишњим климатским конференцијама (Коповима), а излазак из ИПЦЦ-а значи да САД више неће имати ни право вета на седмогодишње извештаје.
Прочитајте још
‘Климатски покрет већи је од било које поједине државе. Афричке земље и глобални југ наставиће да се боре за климатску правду, захтевати да богати загађивачи испуне своје историјске обавезе и граде чисту енергетску будућност какву наши људи заслужују‘, каже Мохамед Адоу, директор тинк-танка Power Shift Africa.
Поклон Кини
Иако су већ неко време прва тема у свим медијима светски сукоби, а не климатске политике, економија нискоугљenичне транзиције развија се властитим темпом. И баш зато Трaмпови потези све више изгледају, како је то описао бивши државни секретар Џон Кери, као ‘саморањавање‘.
Фото: Профимедиа
Улагања у нискоугљеничне облике енергије сада премашују 2 билиона долара годишње - двоструко више од износа потрошеног на фосилна горива. Сама обновљива енергија порасла је прошле године за 15% и чинила више од 90% свих нових капацитета за производњу електричне енергије. Електрична возила данас чине око петине свих нових аутомобила продатих у свету. Нискоугљенична енергија чини више од половине производних капацитета у Кини и Индији, а кинески извоз нискоугљеничних производа и услуга премашио је 20 милијарди долара у само једном месецу прошле године.
Према речима Ли Шуа, директора China Climate Hub-a при Asia Society Policy Institute-у Кина ће вероватно остати предана својој све снажнијој нискоугљеничној привреди.
‘Та се комерцијална динамика све више одвија између Кине и глобалног југа. Те економске силе пружају значајнију противтежу Трампу него геополитика‘, рекао је Ли.
И зато Трампове одлуке да се неће бавити ‘климатским‘ темама, изгледају као поклон Кини.
Фото: Профимедиа
‘Економија нискоугљеничне транзиције изгледа све привлачније. Сваки пут кад погледамо науку, она изгледа све више и више забрињавајуће, а сваки пут кад погледамо технологију, она изгледа све више и више охрабрујуће. У све несигурнијем свету, земље и индустрије тражиће независност од фосилних горива и велике нестабилности коју та зависност доноси. У свету спорог раста, тражиће се нове прилике. Оне ће бити у технологијама 21. века, а не 19. и 20.‘, рекао је економиста Николас Стерн.
Но иако не може променити смер привредних кретања, Трамп може да му нанесе штету. На прошлогодишњем климатском самиту УН у Бразилу први пут није било службених америчких представника – и то ће сада постати правило, а питање је хоће ли то променити и неку будући амерички председник.
У међувремену, становници САД све ће се чешће суочавати са последицама климатске кризе. Пожари у Калифорнији прошле године присилили су на евакуацију више од 200.000 људи. Пољопривредници се боре са штеточинама, сушама и поплавама. Куће у неким подручјима осигуравајућа друштва уопште више не желе да осигуравају, а екстремни временски догађаји коштали су САД најмање 115 милијарди долара само прошле године.
Последице ће осети чак и сам председник. Жан-Паскал ван Иперсел, бивши потпредсједник ИПЦЦ-а, упозорава: ‘Подручје Палм Бича на Флориди, где се налази Трампова резиденција Мар-а-Лаго, међу најугроженијима је због пораста нивоа мора узрокованог глобалним отопљењем. САД нису имуне на овај проблем.‘
БОНУС ВИДЕО:
