Od svih iznenađujućih i ne uvek jasnih poteza koje je povukao otkako je pre nešto više od godinu dana započeo svoj drugi mandat, Donald Tramp je bio najoštriji kada su u pitanju klimatske mere. Spisak njegovih ‘antiklimatskih‘ poteza je poduži: od onih na globalnom nivou - povlačenje SAD iz Okvirne konvencije UN-a o klimatskim promenama (UNFCCC), Pariskog sporazuma i Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) - pa do onih vezanih za unutrašnje promene u zakonodavstvu i regulatornim politikama, poput blokiranja državnih klimatskih zakona i politika i povećanje proizvodnje uglja i fosilnih goriva. Tu su onda, naravno, i manipulacija naučnim procenama i izavama, no čini se da je Tramp, na sreću, zakasnio. Naime, u svetu je prelazak na zelenu tehnologiju toliko uzeo maha da ne samo da ga je nemoguće zaustaviti, već se odustajanje od takvih aktivnosti čini kao pucanje u vlastitu nogu.
Trampova odluka da SAD vrati unazad i sve karte baci na fosilna goriva - kao da je 1926. a ne 2026. godina - ne može bitno da promeni ekonomsku realnost prema kojoj se prelaz na niskougljeničnu privredu pokazuje kao snažan pokretač rasta u desetinama zemalja. Globalna ulaganja u niskougljeničnu energiju danas nadmašuju ulaganja u fosilna goriva i to dvostruko.
Nova revolucija u Kini toliko je velika da ju je teško i shvatiti
Preuzimanje venecuelanske naftne industrije neće imati nikakav vidljiv učinak. Štaviše, posledice bi mogli da snose američki građani i kompanije, rekao je Sajmon Stil, glavni UN-ov zaničnik za klimu, piše Gardijan.
Foto: Profimedia
‘To je kolosalan autogol koji će SAD učiniti manje sigurnim i manje prosperitetnim. Značiće skuplju energiju, hranu, prevoz i osiguranje za američka domaćinstva i preduzeća, dok obnovljivi izvori postaju sve jeftiniji u odnosu na fosilna goriva, dok klimatski uslovljene katastrofe svake godine sve snažnije pogađaju američke useve, preduzeća i infrastrukturu, te dok nestabilnost cena nafte, uglja i plina podstiče nove sukobe, regionalnu nestabilnost i prisilne migracije‘, kaže Stil.
No ima još nešto. Iako povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma i UNFCCC-a nije iznenađenje - naime, svet se već tridesetak godina bori sa američkim protivljenjem kad su u pitanju klimatske teme, pa tako Protokol iz Kjota iz 1997. nije mogao da stupi na snagu do 2004. jer ga američki Senat nije ratifikovao, a za vreme DŽordža V. Buša SAD je često opstruirao Kopove - ovaj potez Trampove administracije nije na isto podstakao nijednu drugu zemlju. Osim toga, povlačenje iz UNFCCC-a značiće da SAD više neće imati mesto na godišnjim klimatskim konferencijama (Kopovima), a izlazak iz IPCC-a znači da SAD više neće imati ni pravo veta na sedmogodišnje izveštaje.
Pročitajte još
‘Klimatski pokret veći je od bilo koje pojedine države. Afričke zemlje i globalni jug nastaviće da se bore za klimatsku pravdu, zahtevati da bogati zagađivači ispune svoje istorijske obaveze i grade čistu energetsku budućnost kakvu naši ljudi zaslužuju‘, kaže Mohamed Adou, direktor tink-tanka Power Shift Africa.
Poklon Kini
Iako su već neko vreme prva tema u svim medijima svetski sukobi, a ne klimatske politike, ekonomija niskougljenične tranzicije razvija se vlastitim tempom. I baš zato Trampovi potezi sve više izgledaju, kako je to opisao bivši državni sekretar DŽon Keri, kao ‘samoranjavanje‘.
Foto: Profimedia
Ulaganja u niskougljenične oblike energije sada premašuju 2 biliona dolara godišnje - dvostruko više od iznosa potrošenog na fosilna goriva. Sama obnovljiva energija porasla je prošle godine za 15% i činila više od 90% svih novih kapaciteta za proizvodnju električne energije. Električna vozila danas čine oko petine svih novih automobila prodatih u svetu. Niskougljenična energija čini više od polovine proizvodnih kapaciteta u Kini i Indiji, a kineski izvoz niskougljeničnih proizvoda i usluga premašio je 20 milijardi dolara u samo jednom mesecu prošle godine.
Prema rečima Li Šua, direktora China Climate Hub-a pri Asia Society Policy Institute-u Kina će verovatno ostati predana svojoj sve snažnijoj niskougljeničnoj privredi.
‘Ta se komercijalna dinamika sve više odvija između Kine i globalnog juga. Te ekonomske sile pružaju značajniju protivtežu Trampu nego geopolitika‘, rekao je Li.
I zato Trampove odluke da se neće baviti ‘klimatskim‘ temama, izgledaju kao poklon Kini.
Foto: Profimedia
‘Ekonomija niskougljenične tranzicije izgleda sve privlačnije. Svaki put kad pogledamo nauku, ona izgleda sve više i više zabrinjavajuće, a svaki put kad pogledamo tehnologiju, ona izgleda sve više i više ohrabrujuće. U sve nesigurnijem svetu, zemlje i industrije tražiće nezavisnost od fosilnih goriva i velike nestabilnosti koju ta zavisnost donosi. U svetu sporog rasta, tražiće se nove prilike. One će biti u tehnologijama 21. veka, a ne 19. i 20.‘, rekao je ekonomista Nikolas Stern.
No iako ne može promeniti smer privrednih kretanja, Tramp može da mu nanese štetu. Na prošlogodišnjem klimatskom samitu UN u Brazilu prvi put nije bilo službenih američkih predstavnika – i to će sada postati pravilo, a pitanje je hoće li to promeniti i neku budući američki predsednik.
U međuvremenu, stanovnici SAD sve će se češće suočavati sa posledicama klimatske krize. Požari u Kaliforniji prošle godine prisilili su na evakuaciju više od 200.000 ljudi. Poljoprivrednici se bore sa štetočinama, sušama i poplavama. Kuće u nekim područjima osiguravajuća društva uopšte više ne žele da osiguravaju, a ekstremni vremenski događaji koštali su SAD najmanje 115 milijardi dolara samo prošle godine.
Posledice će oseti čak i sam predsednik. Žan-Paskal van Ipersel, bivši potpredsjednik IPCC-a, upozorava: ‘Područje Palm Biča na Floridi, gde se nalazi Trampova rezidencija Mar-a-Lago, među najugroženijima je zbog porasta nivoa mora uzrokovanog globalnim otopljenjem. SAD nisu imune na ovaj problem.‘
BONUS VIDEO:
