Крстовданска вода - тиха чуварица дома
Крстовданска вода, освештана у црквама широм земље, сматра се једном од најлековитијих и најсветијих вода у православној традицији. Верници је носе кући у малим флашама и чувају током целе године, користећи је само у посебним тренуцима - код болести, великих одлука, страха, или када желе благослов за дом.
Верује се да ова вода не може да се поквари, чак ни након више месеци, јер је, како народ каже, „дотакнута крстом и молитвом“.
У појединим крајевима Србије постојао је обичај да се уочи празника крст потопи у воду и остави напољу током ноћи. Ако би се до јутра вода заледила, то се сматрало знаком да ће година бити родна, здрава и благословена. Ако се лед не би ухватио - народ је страховао од болести, суше и оскудице.
Чиста кућа - чиста година
На Крстовдан се у многим домаћинствима обавезно прао сав веш, чистила кућа и проветравали ормари. Није то била само хигијенска навика, већ симболично „избацивање“ старе енергије и припрема простора за нову годину живота.
Фото: Википедија
Народ је веровао да у кућу у којој је на Крстовдан све чисто неће улазити болест, сиромаштво ни свађе.
Прочитајте још
Ветар који одређује судбину
Једно од најпознатијих веровања каже: „Какав ветар дува на Крстовдан, такав ће дувати целе године.“
У Срему се говорило да се тог дана ветрови „крсте“, односно да се укрштају и надмећу, па онај који победи постаје главни ветар године. То није била само песничка слика - људи су заиста посматрали правац ветра како би предвидели каква ће бити сетва, жетва и време.
Крстовдан као календар природе
У народном календару, дванаест дана од Божића до Крстовдана представљају дванаест месеци године. Сваки дан симболизује по један месец који долази. Ако је, на пример, трећи дан био сунчан – март ће бити сунчан. Ако је седми био снежан - јул може донети олује и нестабилно време.
Фото: Профимедиа
Посебна пажња посвећивала се баш Крстовдану, јер се сматрало да он даје завршну реч.
Шта време на Крстовдан значи према народном веровању?
- Облачно и кишовито време – наговештава влажну годину са много снега и добрим усевима
- Ведро и суво - упозорава на сушу и слаб род
- Тиха киша - предсказује благу и кратку зиму
- Грмљавина - симбол обиља, плодности и напретка
- Јак ветар - указује на промене у природи и нестабилну годину
Заштита стоке и имања
У сточарским крајевима постојао је обичај да се стока на Крстовдан благо премаже катраном у облику крста. Веровало се да то штити животиње од болести, урока и несрећа. Исто се чинило и на вратима штала, амбара и кућа.
Крст је био симбол заштите, границе између добра и зла.
Крстовдан, Богојављење и Свети Јован - света три дана
Крстовдан је део светог тродневља које чине:
18. јануар - Крстовдан
19. јануар – Богојављење
20. јануар – Свети Јован
Ова три дана сматрају се посебно благословеним. Многи верници посте, моле се и не започињу тешке послове. Свети Јован, који се слави трећег дана, једна је од најчешћих крсних слава у Србији, чиме се затвара овај снажан духовни циклус.
Дан када се, веровало се, судбина може чути
Наши стари нису гледали Крстовдан као обичан празник. То је био дан када се ћути, ослушкује, посматра небо и природа. Дан када се не доносе велике одлуке, али се памте знаци.
Крстовдан је учио човека стрпљењу, поштовању природе и вери да ништа није случајно.
(Она.рс)