Норвешки министар одбране Торе Сандвик показао је карту света из арктичке перспективе. Упирао је прстом у руско полуострво Кола, на којем се налази једна од највећих светских база нуклеарног арсенала. Најкраћа путања пројектила оданде до великих америчких градова води преко Арктика, близу Северног пола и Гренланда, рекао је за Фајненшал Тајмс. "Интерконтинентални балистички пројектил лети брзином од седам километара у секунди. Од лансирања до удара у већи амерички град прође само 18 минута", појашњава Сандвик, додајући како је то питање "одбране домовине" за цео НАТО. Због тога питање арктичке сигурности представља темељни задатак одбране за НАТО.
Повећано интересовање америчког председника Доналда Трампа за Гренланд, који је прошле недеље резултирао договором са главним секретаром НАТО-а Марком Рутеом, додатно је усмерио пажњу Савеза према северу – на тему на коју нордијске земље упозоравају већ деценијама. После завршетка Хладног рата већина арктичких држава, укључујући Русију и Сједињене Државе, знатно је смањила војну присутност у региону и затворила бројне базе. Но Русија је већ почетком 2000-тих, под вођством Владимира Путина, започела системско војно и економско јачање Арктика, знатно пре западних земаља.
Данас Москва контролише око половине копненог и морског простора Арктика и управља са више од 40 војних објеката дуж арктичке обале – од војних база и аеродрома до радарских станица. Регион има кључну улогу у руској нуклеарној стратегији, а на полуострву Кола смештена је Северна флота, која управља с половином руских нуклеарних подморница. “Северна флота, а посебно њене подморнице, представља срж руског система стратешког одвраћања. Управо због тога континуирано се модернизује”, истиче Ондреј Дитрих из Института Европске уније за безбедносне студије.
Фото: Профимедиа
Русија одржава висок ниво приправности и на нуклеарном полигону на Новој Земљи, где је прошлог октобра тестирала крстарећу ракету Буревестник са нуклеарним погоном. Истовремено промовише Северни морски пут као знатно краћу трговачку руту између Кине и Европе. Овакав развој ситуације изазива све већу забринутост међу руским суседима, који позивају НАТО на снажнији ангажман у региону – засад са ограниченим резултатима.
“Свесни смо да Русија интензивира активности на северу. Истовремено, са топљењем поларног леда, Кина се појављује као све утицајнији актер са глобалним амбицијама. Сами себе називају ‘државом блиском Арктику’”, упозорава Сандвик. Данска премијерка Мете Фредериксен наглашава да се сигурност Арктика тиче целог НАТО-а те позива на јачи ангажман Савеза.
Прочитајте још
Слично поручује и врховни заповедник НАТО-ових снага, адмирал Ђузепе Каво Драгоне, који Арктик описује као подручје од изузетне стратешке важности. Неколико држава чланица, међу њима САД, Уједињено Краљевство и Француска, већ је појачало обуку својих снага за деловање у арктичким условима.
Фото: Профимедиа
У марту ће се у северној Норвешкој одржати велика војна вјежба Колд Респонс, на којој ће око 25.000 војника из земаља НАТО-а, укључујући 4.000 америчких, увежбавати операције у екстремним зимским условима. Нордијске земље притом настоје да покажу своју важност Вашингтону, посебно у подручју обавештајног надзора. Посебна пажња усмерена је на два стратешка поморска пролаза: ГИУК пролаз између Гренланда, Исланда и Уједињеног Краљевства те такозвани Медвеђи пролаз између Свалбарда и норвешког копна, који би у случају сукоба могли да постану кључна жаришта.
Норвешка та подручја надзире извиђачким авионима П-8, сателитима, беспилотним летелицама дугог домета, подморницама и фрегатама. “На тај начин НАТО размишља о одбрани овог простора у случају кризе, али примарни циљ је спречити ескалацију и одвратити Русију”, рекао је Сандвик.
Високи нордијски званичници истичу како САД увелико зависе о подацима прикупљенима на том подручју. Већина пажње усмерена је на надзор ваздушног и подводног простора, а не на копнене операције. Како је рекао један дански званчник, Гренланд је практично немогуће окупирати, јер је готово у целости прекривен ледом и снегом.
Фото: Профимедиа, Depositphotos
Ипак, амерички предсеедник Трамп разматра Гренланд као потенцијалну локацију за будући систем противракетне одбране “Златна купола”. САД већ управља кључном војном инфраструктуром на острву, свемирском базом Питифик, која има важну улогу у системима раног упозоравања.
Упркос свему, у нордијским земљама расте забринутост да ће Арктик, досад релативно стабилан регион, постати ново поприште милитаризације. “Страхујем да безбедносне теме потпуно потискују питања климатских промена, инфраструктуре и права аутохтоних народа”, упозорава један високи званичник.
Рат у Украјини привремено је успорио руско војно јачање на Арктику, јер су поједине арктичке бригаде пребачене на ратиште, где су претрпеле велике губитке. Но упркос томе, и Москва и Пекинг дугорочно планирају своје потезе у региону у којем топљење леда може темељно да промени војну и економску равнотежу. “На Арктику се одвија тиха, али интензивна трка у стратешком надметању”, закључује Сандвик.
БОНУС ВИДЕО:
