Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Према документу који су, како наводе немачки Велт и Билд, амерички представници доставили савезницима, Вашингтон планира знатно да смањи број борбених авиона, дронова, танкера за допуну горива у ваздуху, као и поморских снага предвиђеих за НАТО операције.
Реч је о једној од најозбиљнијих измена у америчком доприносу НАТО-у последњих деценија, а европске државе већ траже начине како да попуне настале празнине пре следећег самита Савеза.
Документ се односи на тзв. NATO Force Model, систем који одређује колико брзо чланице могу да распореде снаге у случају кризе или рата. Управо у том сегменту Вашингтон предлаже значајне резове.
Највећи удар односи се на ваздушне снаге. Према подацима које преносе Велт и Билд, број америчких ловаца Ф-16 намењених НАТО-у смањио би се са 99 на 63, док би број борбених авиона Ф-15Е пао са 54 на 36. Потпуно би из планирања били уклоњени модерни танкери КЦ-46, а број старијих КЦ-135 смањио би се са 71 на 63.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Још су драматичније промене код беспилотних система. Дугодометни извиђачки дронови требало би да буду потпуно уклоњени из НАТО планова, док би број наоружаних дронова МК-9 био готово преполовљен.
Прочитајте још
Резови се протежу и на америчку морнарицу. Уместо две ударне групе носача авиона, НАТО би убудуће могао да рачуна само на једну. Број крстарица и разарача такође би био преполовљен, док би способности подморница за лансирање крстарећих пројектила биле потпуно повучене из расположивих капацитета Савеза. Истовремено би број поморских патролних авиона Боинг П-8А Посејдон био смањен са 26 на 15.
Амерички војни врх тврди да је реч о нужном прилагођавању новим глобалним околностима. Командант америчке Европске команде (USEUCOM), генерал Алексус Г. Гринкевич, изјавио је како је у досадашњем моделу постојала „нездрава међусобна зависност од америчких оружаних снага“.
Фото: Zvonimir Barisin/PIXSELL/Xinhua News/Profimedia
- Могућа стварност истовремених сукоба на више фронтова захтева реструктурирање - поручио је Гринкевич.
Одлука се уклапа и у ширу стратешку промену Вашингтона. Последњих година америчка администрација све више пажње усмерава према Индо-Пацифику и растућем ривалству са Кином. Амерички министар одбране Пит Хегсет на безбедносном форуму Shangri-La Dialogue у Сингапуру крајем маја нагласио је да је „Америка пацифичка држава“.
- Инсистирамо да Кина поштује нашу дугогодишњу позицију у том региону. И не само да инсистирамо на томе, него осигуравамо и војну снагу која ће то подржати - рекао је Хегсет.
Фото: SAUL LOEB/AFP/Profimedia
Упркос забринутости коју су изазвали планирани резови, из НАТО-а засад стижу умирујуће поруке. Портпаролка Савеза Алисон Харт оценила је да је Европа деценијама превише зависила од америчких способности те да сада постоји прилика за уравнотеженију поделу одговорности.
- Како Европа и Канада повећавају улагања у одбрану и развијају сопствене способности, равнотежа одговорности може се променити - поручила је Харт.
Истовремено је амерички државни секретар Марко Рубио нагласио да Вашингтон нема намеру да напусти НАТО.
Фото: Andrew Medichini/AFP/Profimedia
Говорећи пред Одбором за спољне послове Представничког дома, рекао је да Сједињене Државе желе да остану део Савеза, али сматрају да је потребна његова реформа као и већа издвајања европских чланица за одбрану. Према писању немачких медија, европске државе ће током јуна покушати да пронађу решења за настале мањкове како би на предстојећим састанцима НАТО-а представиле план којим би се надоместио део америчких капацитета који би могли да нестану из одбрамбених планова Савеза.
БОНУС ВИДЕО:
