Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Prema dokumentu koji su, kako navode nemački Velt i Bild, američki predstavnici dostavili saveznicima, Vašington planira znatno da smanji broj borbenih aviona, dronova, tankera za dopunu goriva u vazduhu, kao i pomorskih snaga predviđeih za NATO operacije.
Reč je o jednoj od najozbiljnijih izmena u američkom doprinosu NATO-u poslednjih decenija, a evropske države već traže načine kako da popune nastale praznine pre sledećeg samita Saveza.
Dokument se odnosi na tzv. NATO Force Model, sistem koji određuje koliko brzo članice mogu da rasporede snage u slučaju krize ili rata. Upravo u tom segmentu Vašington predlaže značajne rezove.
Najveći udar odnosi se na vazdušne snage. Prema podacima koje prenose Velt i Bild, broj američkih lovaca F-16 namenjenih NATO-u smanjio bi se sa 99 na 63, dok bi broj borbenih aviona F-15E pao sa 54 na 36. Potpuno bi iz planiranja bili uklonjeni moderni tankeri KC-46, a broj starijih KC-135 smanjio bi se sa 71 na 63.
Foto: Vikipedija/Javno vlasništvo
Još su dramatičnije promene kod bespilotnih sistema. Dugodometni izviđački dronovi trebalo bi da budu potpuno uklonjeni iz NATO planova, dok bi broj naoružanih dronova MK-9 bio gotovo prepolovljen.
Pročitajte još
Rezovi se protežu i na američku mornaricu. Umesto dve udarne grupe nosača aviona, NATO bi ubuduće mogao da računa samo na jednu. Broj krstarica i razarača takođe bi bio prepolovljen, dok bi sposobnosti podmornica za lansiranje krstarećih projektila bile potpuno povučene iz raspoloživih kapaciteta Saveza. Istovremeno bi broj pomorskih patrolnih aviona Boing P-8A Posejdon bio smanjen sa 26 na 15.
Američki vojni vrh tvrdi da je reč o nužnom prilagođavanju novim globalnim okolnostima. Komandant američke Evropske komande (USEUCOM), general Aleksus G. Grinkevič, izjavio je kako je u dosadašnjem modelu postojala „nezdrava međusobna zavisnost od američkih oružanih snaga“.
Foto: Zvonimir Barisin/PIXSELL/Xinhua News/Profimedia
- Moguća stvarnost istovremenih sukoba na više frontova zahteva restrukturiranje - poručio je Grinkevič.
Odluka se uklapa i u širu stratešku promenu Vašingtona. Poslednjih godina američka administracija sve više pažnje usmerava prema Indo-Pacifiku i rastućem rivalstvu sa Kinom. Američki ministar odbrane Pit Hegset na bezbednosnom forumu Shangri-La Dialogue u Singapuru krajem maja naglasio je da je „Amerika pacifička država“.
- Insistiramo da Kina poštuje našu dugogodišnju poziciju u tom regionu. I ne samo da insistiramo na tome, nego osiguravamo i vojnu snagu koja će to podržati - rekao je Hegset.
Foto: SAUL LOEB/AFP/Profimedia
Uprkos zabrinutosti koju su izazvali planirani rezovi, iz NATO-a zasad stižu umirujuće poruke. Portparolka Saveza Alison Hart ocenila je da je Evropa decenijama previše zavisila od američkih sposobnosti te da sada postoji prilika za uravnoteženiju podelu odgovornosti.
- Kako Evropa i Kanada povećavaju ulaganja u odbranu i razvijaju sopstvene sposobnosti, ravnoteža odgovornosti može se promeniti - poručila je Hart.
Istovremeno je američki državni sekretar Marko Rubio naglasio da Vašington nema nameru da napusti NATO.
Foto: Andrew Medichini/AFP/Profimedia
Govoreći pred Odborom za spoljne poslove Predstavničkog doma, rekao je da Sjedinjene Države žele da ostanu deo Saveza, ali smatraju da je potrebna njegova reforma kao i veća izdvajanja evropskih članica za odbranu. Prema pisanju nemačkih medija, evropske države će tokom juna pokušati da pronađu rešenja za nastale manjkove kako bi na predstojećim sastancima NATO-a predstavile plan kojim bi se nadomestio deo američkih kapaciteta koji bi mogli da nestanu iz odbrambenih planova Saveza.
BONUS VIDEO:
