Начин на који одрасли комуницирају, решавају конфликте и показују осећања утиче на то како ће и малишани касније да се носе са сопственим емоцијама и односима у животу. 

Родитељи који развијају своју емоционалну зрелост често несвесно преносе важне навике на своју децу. Оно што деца науче у дому, понесе са собом и користи током целог живота, јер су први узори управо одрасли који их одгајају. 

Фото: Профимедиа

 

Једна од важних навика је препознавање и изражавање осећања на здрав начин. Када родитељи показују да не беже од својих емоција, већ их именују и разумеју, деца уче да и сама тако раде са својим унутрашњим доживљајима. 

Друга навика се огледа у активном слушању. Ако одрасли стварно слушају када дете говори, без прекидања и без осуђивања, дете осећа да је важно и учи да вреднује ту пажњу и код других људи. 

Трећа пракса је контролисано реаговање у стресним тренуцима. Уместо импулзивног одговора, родитељи који остају сабрани и траже решење, деци пружају модел како се решавају проблеми без хистерије. 

Фото: Профимедиа

 

Такође, показивање захвалности и изражавање подршке су навике које доприносе емоционалној стабилности. Када родитељи често говоре „хвала“ и препоручују позитивне речи, деца развијају захвалност и способност да цене добре тренутке. 

Последња навика јесте уважавање туђих осећања. Деца која одрастају уз родитеље који показују емпатију, уче да разумеју како се други осећају и лакше граде здраве односе. 

БОНУС ВИДЕО:

(Србија Данас)