Ова полна статистика не важи само за Србију, с обзиром на то да све већи број епидемиолошких студија говори у прилог тези да су припадници "јачег" пола биолошки слабији противник ковиду 19, пише Телеграф.рс.
У управо објављеном истраживању Саре Ричардсон, директорке Лабораторије за проучавање полних разлика при Универзитету Харвард, које преноси амерички часопис "Њујорк тајмс", наводи се да је у готово свим савезним државама Америке више преминулих мушкараца од короне него жена.
Само у Масачусетсу и Роуд Ајленду за жене је забележена виша стопа смртности од ковида 19, док је у девет држава овај однос скоро изједначен. Трагајући за појашњењем откуд ове "полне диспропорције" пред опаким вирусом, истраживачи су открили да социјални фактори и понашање имају већи утицај на статистику о морталитету него биолошки узроци.
Фото: Д.Миловановић
Тако су дошли до закључка да се мушкарци више баве занимањима у којима су изложенији вирусу, као што су транспорт, рад у фабрикама, грађевини и пољопривреди. Осим тога, они ређе перу руке и носе маску од жена, не држе физичку дистанцу и слабије су вакцинисани.
Прочитајте још
Подаци Америчког центра за контролу болести сведоче да је у периоду од фебруара 2020. до августа 2021. године од ковида 19 умрло чак 65.000 више мушкараца него жена - у том периоду преминуло је 362.187 мушкараца и 296.567 жена, а највећу стопу смртности имају мушкарци старости од 45 до 64 године.
У том старосном добу они дупло више умиру од ковида 19 него жене. Ови подаци постају још интригантнији када се упореде са чињеницом да жене имају вишу стопу заражавања јер су углавном запослене у медицинској професији и сектору личних услуга.
Иако су прве студије о утицају ковида 19 на морталитет полова сугерисале да се одговор крије у биологији, што је научнике мотивисало да размишљају о томе да би инјекције естрогена могле заштити припаднике јачег пола од вируса корона, најновије студије сугеришу да социјални фактори имају већи утицај на заражавање.
И без неопходне историјске дистанце, извесно је да ће 2020. година остати запамћена као једна од посебних у савременој демографској историји Европе и света. Такав статус јој је најнепосредније одређен појавом ковида 19, првом пандемијом у 21. веку.
Та нова заразна болест је због карактеристика вируса који ју је изазвао, али и због до сада незабележене брзине којом се ширила диљем планете, већ прве године оставила велике демографске ефекте, а и више милиона изгубљених живота. Масовно оболевање утицало је и на друге кључне демографске феномене, првенствено на миграције и фертилитет, а то су, како кажу стручњаци, само неки од тешких и многобројних последица актуелне светске епидемијске кризе.
Фото: Профимедиа
Анализа демографа Горана Пенева говори да је повећање смртности приметно у свим старосним групама становништва старијих од 20 година, и то за оба пола. Међутим, оно је највеће у старосној групи од 50 до 54 године и од 60 до 65 година, и то првенствено због изразито великог повећања смртности мушкараца.
Изузетно велико повећање специфичних стопа смртности регистровано је међу мушкарцима старим од 70 до 79 година. Ипак, корона је била погубнија, судећи по повећању смртности, за жене старије од 50 година, с тим што је у сваком петогодишту (осим код оних старих између 60 и 64 године), оно било апсолутно и релативно мање него код мушкараца исте животне доби.
На врло неуједначено повећање броја умрлих у 2020. години по полу и старости указују и подаци да су у њему мушкарци чинили 59,4 процента, а жене са 40,6 одсто преминулих. Од укупне за статистичаре неочекивано "прекомерне смртности", чак је четвртина (25,1 одсто) отпадала на мушкарце старе од 65 до 74 године. Само годину дана раније, удео мушкараца у укупној смртности становништва Србије износио је 50,6 одсто, а удео оних у старости од 65 до 74 године био је готово двоструко мањи и износио је 13,8 процената.
И док су жене у најбољим годинама, како то неки воле да кажу за поменуте групе, успевале да се у просеку успешно изборе с ковидом 19, оне у познијем животном добу, са 85 и више година биле су убедљиво највеће жртве оболевања. У табелама о смртности оне су убележене "са уделом од 11,8 одсто", али их је у укупној прекомерној смртности ипак било мање - са 15,1 одсто у 2019. на 14,6 у 2020. Такве, наизглед парадоксалне промене, резултат су повећања броја умрлих жена старости од 50 до 74 године, које је износило је 18,8 одсто, па када се све сабере и подели, просечни бројеви буду такви.
Пандемија је донела мноштво црних рекорда и поприличну смртност. Када су статистичари израчунавали просечну старост умрлих у 2020. код нас, она је била готово идентична оној у 2019. години (75,08 према 75,14 година) и није се битније разликовала ни 2021, када је износила 74,67 година.
