Ova polna statistika ne važi samo za Srbiju, s obzirom na to da sve veći broj epidemioloških studija govori u prilog tezi da su pripadnici "jačeg" pola biološki slabiji protivnik kovidu 19, piše Telegraf.rs.
U upravo objavljenom istraživanju Sare Ričardson, direktorke Laboratorije za proučavanje polnih razlika pri Univerzitetu Harvard, koje prenosi američki časopis "NJujork tajms", navodi se da je u gotovo svim saveznim državama Amerike više preminulih muškaraca od korone nego žena.
Samo u Masačusetsu i Roud Ajlendu za žene je zabeležena viša stopa smrtnosti od kovida 19, dok je u devet država ovaj odnos skoro izjednačen. Tragajući za pojašnjenjem otkud ove "polne disproporcije" pred opakim virusom, istraživači su otkrili da socijalni faktori i ponašanje imaju veći uticaj na statistiku o mortalitetu nego biološki uzroci.
Foto: D.Milovanović
Tako su došli do zaključka da se muškarci više bave zanimanjima u kojima su izloženiji virusu, kao što su transport, rad u fabrikama, građevini i poljoprivredi. Osim toga, oni ređe peru ruke i nose masku od žena, ne drže fizičku distancu i slabije su vakcinisani.
Pročitajte još
Podaci Američkog centra za kontrolu bolesti svedoče da je u periodu od februara 2020. do avgusta 2021. godine od kovida 19 umrlo čak 65.000 više muškaraca nego žena - u tom periodu preminulo je 362.187 muškaraca i 296.567 žena, a najveću stopu smrtnosti imaju muškarci starosti od 45 do 64 godine.
U tom starosnom dobu oni duplo više umiru od kovida 19 nego žene. Ovi podaci postaju još intrigantniji kada se uporede sa činjenicom da žene imaju višu stopu zaražavanja jer su uglavnom zaposlene u medicinskoj profesiji i sektoru ličnih usluga.
Iako su prve studije o uticaju kovida 19 na mortalitet polova sugerisale da se odgovor krije u biologiji, što je naučnike motivisalo da razmišljaju o tome da bi injekcije estrogena mogle zaštiti pripadnike jačeg pola od virusa korona, najnovije studije sugerišu da socijalni faktori imaju veći uticaj na zaražavanje.
I bez neophodne istorijske distance, izvesno je da će 2020. godina ostati zapamćena kao jedna od posebnih u savremenoj demografskoj istoriji Evrope i sveta. Takav status joj je najneposrednije određen pojavom kovida 19, prvom pandemijom u 21. veku.
Ta nova zarazna bolest je zbog karakteristika virusa koji ju je izazvao, ali i zbog do sada nezabeležene brzine kojom se širila diljem planete, već prve godine ostavila velike demografske efekte, a i više miliona izgubljenih života. Masovno obolevanje uticalo je i na druge ključne demografske fenomene, prvenstveno na migracije i fertilitet, a to su, kako kažu stručnjaci, samo neki od teških i mnogobrojnih posledica aktuelne svetske epidemijske krize.
Foto: Profimedia
Analiza demografa Gorana Peneva govori da je povećanje smrtnosti primetno u svim starosnim grupama stanovništva starijih od 20 godina, i to za oba pola. Međutim, ono je najveće u starosnoj grupi od 50 do 54 godine i od 60 do 65 godina, i to prvenstveno zbog izrazito velikog povećanja smrtnosti muškaraca.
Izuzetno veliko povećanje specifičnih stopa smrtnosti registrovano je među muškarcima starim od 70 do 79 godina. Ipak, korona je bila pogubnija, sudeći po povećanju smrtnosti, za žene starije od 50 godina, s tim što je u svakom petogodištu (osim kod onih starih između 60 i 64 godine), ono bilo apsolutno i relativno manje nego kod muškaraca iste životne dobi.
Na vrlo neujednačeno povećanje broja umrlih u 2020. godini po polu i starosti ukazuju i podaci da su u njemu muškarci činili 59,4 procenta, a žene sa 40,6 odsto preminulih. Od ukupne za statističare neočekivano "prekomerne smrtnosti", čak je četvrtina (25,1 odsto) otpadala na muškarce stare od 65 do 74 godine. Samo godinu dana ranije, udeo muškaraca u ukupnoj smrtnosti stanovništva Srbije iznosio je 50,6 odsto, a udeo onih u starosti od 65 do 74 godine bio je gotovo dvostruko manji i iznosio je 13,8 procenata.
I dok su žene u najboljim godinama, kako to neki vole da kažu za pomenute grupe, uspevale da se u proseku uspešno izbore s kovidom 19, one u poznijem životnom dobu, sa 85 i više godina bile su ubedljivo najveće žrtve obolevanja. U tabelama o smrtnosti one su ubeležene "sa udelom od 11,8 odsto", ali ih je u ukupnoj prekomernoj smrtnosti ipak bilo manje - sa 15,1 odsto u 2019. na 14,6 u 2020. Takve, naizgled paradoksalne promene, rezultat su povećanja broja umrlih žena starosti od 50 do 74 godine, koje je iznosilo je 18,8 odsto, pa kada se sve sabere i podeli, prosečni brojevi budu takvi.
Pandemija je donela mnoštvo crnih rekorda i popriličnu smrtnost. Kada su statističari izračunavali prosečnu starost umrlih u 2020. kod nas, ona je bila gotovo identična onoj u 2019. godini (75,08 prema 75,14 godina) i nije se bitnije razlikovala ni 2021, kada je iznosila 74,67 godina.
