Са дужином до 26 метара и могућношћу да аутономно пређе и до 12.000 километара, Орка није „подводни дрон“ у класичном смислу, већ функционални еквивалент беспилотне подморнице, способан да преузме део задатака које су до сада обављале искључиво скупе и политички осетљиве платформе са посадом.
Технолошка основа „подморничког гиганта“
Програм Орка XЛУУВ (Extra-Large Unmanned Undersea Vehicle, екстра-велико беспилотно подводно возило) резултат је сарадње између Боинга и компаније Huntington Ingalls Industries. Уговор је додељен 2019. године, први прототип је завршен 2023, а још три пловила су у изградњи у Калифорнији.
Већ сам темпо развоја указује да се не ради о демонстрационом пројекту, већ о оперативној потреби америчке морнарице.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Орка користи хибридни погонски систем. Током подводног кретања ослања се на литијумске батерије, омогућавајући изузетно тихи рад, док дизел агрегати служе за пуњење система након израњања. Оваква конфигурација омогућава дуготрајно аутономно деловање без логистичке подршке и без присуства пратећих бродова.
Навигациони систем комбинује инерцијалну навигацију, Калманове алгоритме и Доплерове логове брзине, што омогућава изузетно прецизно одређивање положаја чак и у окружењима где ГПС није доступан.
Прочитајте још
У пракси, то значи да Орка може поуздано да делује у дубинама, испод леда или у снажно ометаном електромагнетном окружењу.
Фото: Јутјуб принтскрин/Weapons and Warfare
Модуларни терет и „швајцарски нож“ морског дна
Централни део трупа, дужине око 10 метара, пројектован је као потпуно модуларни теретни простор, способан да прими до осам тона опреме. Управо та флексибилност чини Орцу кључним алатом америчке стратегије.
У зависности од мисије, Орка може носити паметне морске мине које остају пасивне на дну и активирају се искључиво када препознају акустични потпис тачно дефинисане мете. Може деловати и као подводни „матични брод“, лансирајући мања беспилотна возила за извиђање уских пролаза, минских поља или подводне инфраструктуре.
Разматра се и могућност интеграције ракетних система, укључујући лансирање крстарећих пројектила из полупотопљеног положаја, иако се та опција и даље налази у фази тестирања.
Фото: Профимедиа
Сензорски пакет укључује сонар са синтетичком апертуром, способан да мапира морско дно у готово фотографском квалитету, електрооптичке и термалне сензоре за површинско осматрање, као и системе за електронско извиђање који омогућавају пасивно праћење противничких радара и комуникација.
Орка у односу на руске и кинеске концепте
У глобалном контексту, Орка не постоји у вакууму. Русија и Кина развијају сопствене подводне системе, али са битно другачијом филозофијом.
Руски Посејдон представља стратешко оружје за одвраћање, практично нуклеарни торпедо, намењен масовном разарању. Он није платформа за извиђање или контролу простора, већ средство крајње ескалације, без конкуренције тренутно у свету.
Кина, с друге стране, улаже у већи број мањих и јефтинијих беспилотних подводних возила, попут ХСУ-001, ослањајући се на мрежни приступ и масовност. Таква стратегија има смисла у затвореним водама Јужног кинеског мора, али не нуди глобални домет и аутономију какву пружа Орка.
Зато се верује да развијају ‘највећи борбени подводни дрон на свету’ са торпедним цевима, а пловило је већ примећено на плутајућем доку бродоградилишта у Гуангџоуу. Ово пловило се верује да ће бити 6 до 8 пута веће од америчког Орка XЛУУВ подводног дрона.
Амерички приступ се разликује: мањи број изузетно способних, скупих, али дуготрајно аутономних платформи које могу самостално доносити одлуке у складу са унапред дефинисаним правилима мисије.
Фото: Јутјуб принтскрин/Weapons and Warfare
Тајван, Ормуз и Арктик: где Орка мења правила игре
Програм Орка је иницијално развијен као одговор на потребу за ефикасним минско-подводним системом у Индо-пацифичком региону. Плитке воде и сложена обала око Тајвана идеално су окружење за тајно постављање мина, које представља један од најјефтинијих, али и најефикаснијих начина за ометање противничких планова.
Орка омогућава постављање мина у зонама које би за подморнице са посадом биле ризичне или логистички неисплативе. Истовремено, њен домет и аутономија омогућавају деловање и у другим критичним тачкама, укључујући Ормуски мореуз и Арктик, где се конкуренција великих сила убрзано интензивира.
Посебно важан аспект јесте потенцијал Орке у праћењу кинеских нуклеарних подморница. Кина је већ распоредила балистичке ракете ЈЛ-3 на подморницама типа 094, чији домет омогућава гађање циљева у САД из релативно заштићених вода. Аутономни систем попут Орке може озбиљно отежати такве операције, повећавајући неизвесност и ризик по кинеске снаге.
А2/АД логика и „духови“ океана
Улазак Орке XЛУУВ у оперативну употребу представља јасан сигнал да америчка морнарица све озбиљније прелази на високоризична, беспилотна средства. Концепт „одбијања приступа“ више се не ослања искључиво на носаче авиона и нуклеарне подморнице, већ на мрежу тихих, аутономних платформи које могу месецима вребати на морском дну.
Орка може бити распоређена у мореузе и критичне пролазе, остајући пасивна и неоткривена и до шест месеци, чекајући команду за активирање. У том смислу, она није само оружје, већ средство стратешког притиска, које противника приморава да планира под сталном претпоставком невидљиве претње.
Фото: Јутјуб принтскрин/Weapons and Warfare
Морско дно тиме престаје да буде неутралан простор. Оно постаје активна димензија сукоба, у којој ће тихи, аутономни „стражари“ играти све важнију улогу. Орка XЛУУВ је први озбиљан корак у том правцу и јасан показатељ како ће изгледати подводно ратовање у деценијама које долазе.
БОНУС ВИДЕО:
