ПОСЛЕ СИНИШЕ, ОТИШЛА И ОНА: Преминула Љиљана Павић, жена која је била његова снага док су га се други одрицали
Данас нас је напустила Љиљана Павић, сценаристкиња која је са својим супругом Синишом Павићем написала најлепше и највољеније српске серије. Ову тужну вест потврдио је сценариста Жарко Јокановић, истакавши да је Љиља била та која је серијама давала душу својим балканским баладама.
Хрвати га никада нису својатали
Иако је Синиша Павић рођен у Сињу од оца Анте, истакнутог Хрвата, он је још као дете од пет година дошао у Београд. Занимљиво је да га Хрвати, за разлику од многих других уметника, никада нису својатали. Разлог лежи у Синишином јасном и поносном опредељењу. Нјегов отац је још у затвору у Котору учио ћирилицу, а ту љубав према српском народу пренео је и на сина.
Мој отац је волео Србе, имао је педигре заједништва. У тврђави је учио ћирилицу јер је имао визију да треба да је знамо. Ја пишем ћирилицом, наравно, ја сам Београђанин - говорио је Синиша.
Љиљана као "стопостотни српски импулс"
Кључну улогу у Синишином животу и раду имала је управо његова супруга Љиљана. Она му је била не само животна сапутница, већ и "кочница" и инспирација.
Прочитајте још
Ожењен сам женом из Власотинца која је сто посто Српкиња, па сам примио још тих додатних српских импулса - истицао је аутор "Бољег живота". Љиљана је била та која је у заједничке сценарије уносила дух српске жене, борбене и суптилне у исто време.
Фото: В. Данилов
Тајна Тополске 18: Љиља је почела у подруму
Култна песма "Тополска 18" заправо је посвета њиховим почецима. Снежана Савић је једном приликом открила да је у тој улици, у једном скромном подрумском стану, живела управо Љиљана Павић у време када је почела да помаже Синиши у писању.
Био је то леп и уређен простор, али подстанарски. Као у песми – једна соба, један кревет и једна чаша. Из те скромности родила су се највећа дела наше кинематографије - причале су комшије са Врачара.
Коначни сусрет
Синиша је често говорио како и Срби и Хрвати имају ружну навику да нападају своје најбоље људе. Он је свој мир и заштиту пронашао поред своје Љиље. Данас, када је и она отишла, остаје успомена на један нераскидив креативни и емотивни спој који је преживео све историјске ломове и политичке поделе.
Сада су поново заједно, тамо где нема заборављања и где приче трају вечно.
(Нпортал.рс)
БОНУС ВИДЕО-
