Када је имао свега десетак година, његова породица суочила се са незамисливим губитком. Његова сестра Радмила, девојчица од само 13 година, преминула је од рака материце.
Бол који је тада погодио породицу Бајић оставио је неизбрисив траг.
- У мом случају и у мом животу десила се велика трагедија, кад сам ја био негде четврти, пети разред основне школе. Тема је тужна, али то је живот, да је моја сестрица, Радмила Бајић, преминула. Замислите, она је као девојчица од тринаест година, умрла од рака материце. То је била једна страшна трагедија која је у мојој породици оставила дубок траг, и на мене. Не бих хтео да идем даље и дубље у ту причу, али памтим још увек сваки трен њеног одласка, и велике страхоте које су се десиле у мојој породици. Хајде, рећи ћу...
Фото: Antonio Ahel/ATAImages
Један призор посебно му је остао урезан у сећање - тренутак када је његов отац, сломљен од туге, покушао да себи одузме живот.
- Памтим мог оца који је био млад човек, који је у часовима њене кризе јер је била отпуштена из болнице као случај безнадежни. И она је у кризи, а он истрчава из куће, одлази под ајат и узима конопац да се обеси. То је страшно. Моја мајка трчи за њим, то је страшно - рекао је он за Уну.
Прочитајте још
Четири године након овог трагичног губитка, Радошеви родитељи су донели круцијалну одлуку која му је променила судбину.
Фото: Antonio Ahel/ATAImages
Упркос сиромаштву и чињеници да су му родитељи имали само по четири разреда основне школе, мајка је била та која је највише инсистирала да настави школовање и потражи бољу будућност. О том емотивном испраћају из села, Бајић се присетио речима:
- Четири године после одласка моје сестре они су донели одлуку, пошто сам ја волео да свирам хармонику, пре него што сам је добио од оца, мој деда је свирао. Када је дошло време и завршили смо осми разред, сви моји другови и другарице су отишли да се школују... Сви су одлазили аутобусом, у Трстеник, Врњачку Бању, а једини ког је мајка испратила с теглом од слатког од дуња и путном торбом коју смо позајмили у селу... Моја мајка је предњачила у томе да ме подржи, отац и мајка су завршили само по четири разреда, али имао сам срећу да су моји родитељи били паметни људи. Имао сам среће да су том дечаку који се звао Радош Бајић, отворе врата и кажу 'Иди'.
На тој подршци и одлуци да га охрабре на путу ка успеху, славни глумац и редитељ остаје својим родитељима доживотно захвалан.
БОНУС ВИДЕО:
