Иако је повод за њено обраћање био рођендан једне медицинске сестре, у првом плану нашла се сурова реалност живота онколошких пацијената и неизвесност са којом се свакодневно суочавају. Књижевница је на друштвеним мрежама отворено описала како изгледа њен „обичан живот“ у болничком кревету.

„Сигурна сам да сви ви здрави нимало не завидите нама на онкологији који овде живимо иако о нашем животу не знате ништа. Обичан је то живот. Увече заспиш и често си дебело сигуран да идући дан дочекати нећеш. Па се злобно тешиш, можда неће ни здрави.“

У наставку је описала мисли које јој пролазе кроз главу док се свакодневно суочава са болешћу.

Фото: Антонио Ахел/АТА имагес, Профимедиа

 

„Бура дува, чупа дрвеће из земље, што ако здравоме одвали главу? Ма, за******м се. Није злоба оно што нас држи на животу. Ми, за разлику од вас који и не знате где је ријечка Онкологија, познајемо сестру Ингрид. Да смо здрави не бисмо знали што су топлина, човечност, осмех жене која дели твоју судбину али говори о другим стварима.

О псићима, унуцима, кћери, лепоти живота, шетњама по Кримеји и пушењу на балкону ноћи о поноћи кад мисли да је само месец гледа. Ингрид, и болесне смо и очајне и несретне и сретне јер те имамо. Што бисмо ми без тебе? Срећан рођендан“ – написала је она жени која се свакодневно брине о њој.

„Кости су му осуте метастазама“

Књижевница је и раније у својим текстовима отворено говорила о тежини болести кроз коју пролази. Недавно је признала да су јој „кости осуте метастазама“ и да свака од њих у њеном телу „вришти на свој начин“.

У ранијим колумнама више пута је наглашавала и важност медицинских сестара на онколошким одељењима, истичући да управо оне често представљају највећу подршку људима који пролазе кроз најтеже тренутке у животу.

Према њеним речима, медицинске сестре су те које свакодневно бришу границе очаја и, макар по њеном мишљењу, једине су особе које болеснике „држе на бесмисленом животу“.

БОНУС ВИДЕО: