Илон Маск, најбогатији човек на свету, каже да "лова" не доноси срећу.
- Ко год је рекао да новац не може да купи срећу, знао је о чему говори - написао је Маск недавно на Иксу додавши емотикон тужног лица.
Фото: Профимедиа
Према "Yahoo Financey", вредност Масковог богатства ових дана је знатно порасла након најаве спајања његових компанија "Спејс-икс" (SpaceX) и "xAI", док Блумбергов индекс милијардера његову нето вредност процењује на око 668 милијарди долара, чиме је и даље уверљиво испред другопласираног Ларија Пејџа. Без обзира на тачну бројку, реч је о износима без преседана у модерној историји.
Реакције из круга ултрабогатих
Маскова порука убрзо је покренула реакције других милијардера. Инвеститор Бил Акман понудио му је својеврсни савет, сугеришући да би требало више да се окрене филантропији и сагледавању ширег учинка совг рада.
Прочитајте још
- Много среће долази из помагања другима. Помогли сте милионима људи, а једног дана можда и милијардама. Важно је то знати ценити - написао је Акман, преноси "Fortune".
Фото: Профимедиа
У истом контексту се дотакао и Масковог приватног живота, наводећи да би му можда користила већа лична стабилност.
Марк Кјубан, инвеститор и бивша звезда емисије "Shark Tank", сагласио се с Масковом основном тезом, али ју је додатно појаснио. Према његовом мишљењу, новац не мења човека из темеља, него само појачава оно што већ постоји.
- Ако сте били срећни док сте имали мало, бићете још срећнији кад се обогатите. Ако сте били несрећни, остаћете несрећни - само с мање финансијског стреса - написао је Кјубан.
Шта каже наука?
Питање односа између новца и среће већ се деценијама проучава у научним круговима, а резултати нису једнозачни. Класична студија Универзитета Принстон из 2010. сугерисала је да се емоционално благостање повећава с приходима, али само до одређене границе, тада процењене на око 75.000 долара годишње.
Новија истраживања нуде сложенију слику. Студија "Wharton School-а" показала је да код већине људи срећа расте с приходима, али да се тај учинак знатно смањује код оних који су већ у старту незадовољни животом.
Фото: Профимедиа
Социолог Дејвид Бартрам са Универзитета Лестер тај однос описује кроз принцип "опадајућих приноса". Једном кад су основне потребе и сигурност задовољени, додатни милиони имају све мањи учинак на субјективни осећај среће.
Према Бартраму, код изузетно богатих људи задовољство чешће долази из осећаја сврхе, доприноса друштву и начина на који се односе према другима. Аутор студије с "Wharton-а" Метју Килингсворт закључује слично: већи приходи у просеку значе већу срећу, али код богатих људи који су несрећни - више новца једноставно не решава проблем.
"Стварати више него што узимаш"
Иако му Акман и други сугееишу да би филантропија могла да донесе лично испуњење, Маск је раније упозоравао да даривање великих износа није једноставно. У једном интервјуу рекао је да је највећи изазов "пронаћи начин како новац усмерити тако да стварно помогне, а не само да створи утисак доброте". По његовом мишљењу, права вредност је у томе да појединац дугорочно "ствара више него што узима" и постане нето доприноситељ друштву.
Маск је, попут Марка Закерберга и других технолошких магната, потписник иницијативе "Giving Pledge", којом се обавезао да ће већину свог богатства донирати. Критичари, међутим, често упозоравају да се та обећања споро претварају у конкретна дела.
Фото: Профимедиа
С друге стране, Бил Гејтс је још пре неколико година отворено рекао да га је богатство учинило срећнијим јер му је уклонило егзистенцијалне бриге, попут здравственог осигурања или школовања деце.
- То је огроман благослов - рекао је, уз напомену да за такав осећај сигурности "не треба да будете милијардер".
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
