Било му је само 30 година када је легао да спава и више се није пробудио.
Фото: Антонио Ахел/АТА имагес
Туга и вечна бол уселиле су се у његово срце. Гостујући код Славице Ђукић Дејановић у емисији „На терапији“, Мирко Кодић испричао је како је изгледао последњи дан његовог прерано преминулог сина.
– Александар је радио тог дана до 4-5 поподне код Бодироге и дошао кући да се одмори мало, па увече око 21х да изађе с другарима. Моја супруга је била код Гоце Шабанове, чувала је њену малу унуку, од Илде ћеркицу. Она је тамо спавала и сутрадан је дошла и нашла Ацу на кревету. И то је то – испричао је Мирко Кодић.
Мирко Кодић није могао да оде на 40 дана сину
Прочитајте још
Мирко Кодић признао је да му је туга разарала срце, тело и душу.
– Само ја знам како ми је било. Седим на столици, а пашћу, није ми добро – присећао се Мирко Кодић првих дана када је сурова стварност показала да његовог Александра више нема.
Мирко је рођен у Јасенову код Деспотовца где су његови родитељи веома рано уочили његов таленат за музику.
– Сад кад сте већ споменули Јасеново ја сам онако узахнуо. Знате шта, моје детињство је било никакво. Прво зато што ја нисам имао играчке, моја играчка једина је била хармоника зато што ми је отац свирао хармонику па сам ја са три, четири године већ почео да је на патосу развлачим. И онда школа, први разред, други разред, трећи већ четврти и то је био крај, онда ме је отац ставио у неки ауто, мислим да је Фића био и правац за Пожаревац на школовање – присећа се Мирко пред камерама Блиц телевизије најранијег детињства.
Фото: ТВ Пинк принтскрин
Мирко је живео са родитељима, бабом и дедом, тата је био како истиче главни у кући.
– Ја сам син јединац, немам ни браћу, ни сестара. Имао сам једино школских другара, али само од куће до школе и од школе до куће. Нисам имао времена за дружење јер сам морао да учим да свирам јер мој отац је био хармоникаш па ми је он показивао помало и он ме терао то да вежбам. Евентуално неки пут кад је била нека игранка или нешто у селу па да изађем мало са мајком. Мој живот је био јако, јако тежак, нарочито кад сам отишао за Пожаревац, рад по 10-12 сати дневно. Ја сам волео да вежбам 6 сати рецимо, а оних четири или шест сам морао – прича Мирко и додаје да му отац никада није рекао да лепо свира.
– Никад.
Признаје да би волео то да чује од њега:
– Волео бих, он је жив. Има 88 година.
За разлику од тате, мама је била та која је уживала у Мирковој музици и поред које је имао слободу.
– Она ми је дозвољавала и да се играм мало и да изађем мало на утакмицу неку и тако, али све је то било крадом од оца. И да кажем једну ствар, мој отац мене никад није ошамарио или ударио увек је ту испаштала моја мајка. Мене то јако болело зато што сам много волео мајку – прича Мирко.
Када је из Пожаревца дошао у Београд, снимио је за 15 минута два кола и онда отишао у војску.
– Чим сам се вратио, дошао сам у велики град. Млад, неискусан, без игде ичега, само хармонику. Имао сам једну кесу, у њој су биле резервне панталоне, гардероба и хармоника. Нисам имао стан. Ал сам имао човека који је препознао…
Професорка је напоменула да је то био Боки Милошевић, а Мирко је онда рекао:
– Браво. Он је био тада шеф оркестра Радио телевизије Србије и тада Радио телевизије Београда. Али ја морам прво да кажем, пошто нисам имао стан, да ми је Боки Милошевић нашао стан да спавам у пошти у Мајке Јевросиме на првом спрату. Спавао сам на једном двоседу неких пет, шест месеци и ту ми је био Шуматовац – истиче Мирко.
У Шуматовцу су се скупљали и народњаци и забавњаци где је Мирко упазнао многе од њих.
Паралелено са уметничким животом ишао је и његов приватни живот, био је атрактиван човек.
– Ја сам се оженио јако рано, чим сам се вратио из војске, с мојом првом супругом и она је остала у другом стању. Родио ми се син Владимир који сад живи доле у Јасенову. И моја бивша супруга и њени родитељи хтели су да идем ја у Париз, пошто су они тамо радили, да би радио у шнајдерају. Ја оставим и жену и дете и побегнем за Београд – прича искрено Мирко и додаје:
– Мој син Владимир је одрастао поред мене, поред мојих родитеља. Ја сам терао мој естрадни живот и не кајем се и не кају се ни моја деца јер ја никад у животу нисам имао кроз живот неку, било коју мрљу, да сам направио неки карамбол, да сам се потукао, да сам разбијао, да сам украо, не.
И данас је са Љиљаном у одличним односима.
– Друга супруга ми се звала Јасна. И с њом сам у одличним односима.
Нажалост Мирка и другу супругу везују и најтрагичнији догађај у његовом животу, а то је смрт сина.
Данас Мирко има трећу супругу Силвију са којом има ћерку Ребеку, која је наследила таленат од оца.
