Mirko Kodić o poslednjem danu svog sina

Bilo mu je samo 30 godina kada je legao da spava i više se nije probudio.

Foto: Antonio Ahel/ATA images

 

Tuga i večna bol uselile su se u njegovo srce. Gostujući kod Slavice Đukić Dejanović u emisiji „Na terapiji“, Mirko Kodić ispričao je kako je izgledao poslednji dan njegovog prerano preminulog sina.

– Aleksandar je radio tog dana do 4-5 popodne kod Bodiroge i došao kući da se odmori malo, pa uveče oko 21h da izađe s drugarima. Moja supruga je bila kod Goce Šabanove, čuvala je njenu malu unuku, od Ilde ćerkicu. Ona je tamo spavala i sutradan je došla i našla Acu na krevetu. I to je to – ispričao je Mirko Kodić.

Mirko Kodić nije mogao da ode na 40 dana sinu

Mirko Kodić priznao je da mu je tuga razarala srce, telo i dušu.

– Samo ja znam kako mi je bilo. Sedim na stolici, a pašću, nije mi dobro – prisećao se Mirko Kodić prvih dana kada je surova stvarnost pokazala da njegovog Aleksandra više nema.

Mirko je rođen u Jasenovu kod Despotovca gde su njegovi roditelji veoma rano uočili njegov talenat za muziku.

– Sad kad ste već spomenuli Jasenovo ja sam onako uzahnuo. Znate šta, moje detinjstvo je bilo nikakvo. Prvo zato što ja nisam imao igračke, moja igračka jedina je bila harmonika zato što mi je otac svirao harmoniku pa sam ja sa tri, četiri godine već počeo da je na patosu razvlačim. I onda škola, prvi razred, drugi razred, treći već četvrti i to je bio kraj, onda me je otac stavio u neki auto, mislim da je Fića bio i pravac za Požarevac na školovanje – priseća se Mirko pred kamerama Blic televizije najranijeg detinjstva.

Foto: TV Pink printskrin

 

Mirko je živeo sa roditeljima, babom i dedom, tata je bio kako ističe glavni u kući.

– Ja sam sin jedinac, nemam ni braću, ni sestara. Imao sam jedino školskih drugara, ali samo od kuće do škole i od škole do kuće. Nisam imao vremena za druženje jer sam morao da učim da sviram jer moj otac je bio harmonikaš pa mi je on pokazivao pomalo i on me terao to da vežbam. Eventualno neki put kad je bila neka igranka ili nešto u selu pa da izađem malo sa majkom. Moj život je bio jako, jako težak, naročito kad sam otišao za Požarevac, rad po 10-12 sati dnevno. Ja sam voleo da vežbam 6 sati recimo, a onih četiri ili šest sam morao – priča Mirko i dodaje da mu otac nikada nije rekao da lepo svira.

– Nikad.

Priznaje da bi voleo to da čuje od njega:

– Voleo bih, on je živ. Ima 88 godina.

Za razliku od tate, mama je bila ta koja je uživala u Mirkovoj muzici i pored koje je imao slobodu.

– Ona mi je dozvoljavala i da se igram malo i da izađem malo na utakmicu neku i tako, ali sve je to bilo kradom od oca. I da kažem jednu stvar, moj otac mene nikad nije ošamario ili udario uvek je tu ispaštala moja majka. Mene to jako bolelo zato što sam mnogo voleo majku – priča Mirko.

Kada je iz Požarevca došao u Beograd, snimio je za 15 minuta dva kola i onda otišao u vojsku.

– Čim sam se vratio, došao sam u veliki grad. Mlad, neiskusan, bez igde ičega, samo harmoniku. Imao sam jednu kesu, u njoj su bile rezervne pantalone, garderoba i harmonika. Nisam imao stan. Al sam imao čoveka koji je prepoznao…

Profesorka je napomenula da je to bio Boki Milošević, a Mirko je onda rekao:

– Bravo. On je bio tada šef orkestra Radio televizije Srbije i tada Radio televizije Beograda. Ali ja moram prvo da kažem, pošto nisam imao stan, da mi je Boki Milošević našao stan da spavam u pošti u Majke Jevrosime na prvom spratu. Spavao sam na jednom dvosedu nekih pet, šest meseci i tu mi je bio Šumatovac – ističe Mirko.

U Šumatovcu su se skupljali i narodnjaci i zabavnjaci gde je Mirko upaznao mnoge od njih.

Paraleleno sa umetničkim životom išao je i njegov privatni život, bio je atraktivan čovek.

– Ja sam se oženio jako rano, čim sam se vratio iz vojske, s mojom prvom suprugom i ona je ostala u drugom stanju. Rodio mi se sin Vladimir koji sad živi dole u Jasenovu. I moja bivša supruga i njeni roditelji hteli su da idem ja u Pariz, pošto su oni tamo radili, da bi radio u šnajderaju. Ja ostavim i ženu i dete i pobegnem za Beograd – priča iskreno Mirko i dodaje:

– Moj sin Vladimir je odrastao pored mene, pored mojih roditelja. Ja sam terao moj estradni život i ne kajem se i ne kaju se ni moja deca jer ja nikad u životu nisam imao kroz život neku, bilo koju mrlju, da sam napravio neki karambol, da sam se potukao, da sam razbijao, da sam ukrao, ne.

I danas je sa LJiljanom u odličnim odnosima.

– Druga supruga mi se zvala Jasna. I s njom sam u odličnim odnosima.

Nažalost Mirka i drugu suprugu vezuju i najtragičniji događaj u njegovom životu, a to je smrt sina.

Danas Mirko ima treću suprugu Silviju sa kojom ima ćerku Rebeku, koja je nasledila talenat od oca.