Како живи Муја данас и зашто је постао права легенда Београда, за Еуроњуз говори биолог Кристијан Овари.
- Нажалост, много информација о њему је изгубљено за време Другог светског рата током бомбардовања када је изгорела архива. Оно што из новинских чланака засигурно можемо да кажемо - Муја је стигао код нас 1937. И фактички он је не само отворио врт него једну целу епоху која је следила за њим.
Знамо да је дошао из Немачке и у суштини на основу слика које се виде у новинским чланцима већ је био величак. Сад се већ ближи 100 година будући да је зоолошки врт основан 1927. године - каже Овари и додаје:
- Што се тиче самог алигатора, занимљиво је још додати да до 2007. године Гинисова књига рекорда га препознаје званично као најстаријег алигатора. И друга занимљива ствар - он је заправо најстарији алигатор у писаној историји зоолошких вртова икада забележен.
Фото: Зоран Јовановић Мачак
Стварно не можемо да кажемо колико ће још бити са нама али дефинитивно да сваки дан који нам донесе је једна нова радост и у ствари један дар од њега - рекао је Овари.
Прочитајте још
Муја је и даље активан – иако стар, не предаје се
Биолог истиче да Муја, упркос годинама и здравственим проблемима, показује снагу преисторијске звери.
- Што се тиче самог Мује, знамо да је мужјак, знамо да сваке године вода и дан данас забруји око њега на пролеће, кад изађе напоље, крене да дозива женке, тако да се не предаје.
И наравно, како не би освојио наша срца са оним својим шармантним осмехом алигатора. Али немојте се преварити, иако је Муја стар скоро један век иако не види на једно око. Иако су му 2012. морали да ампутирају једну предњу шапицу да би га спасили, јер то је кренула једна старачка сува гангрена, он се и даље држи.
Фото: П. Милошевић
И верујте ми, кад је доба храњења у питању, онда видите праву снагу те преисторијске звери која у тренутку скочи и зграби свој плен - каже Овари.
Посетиоци често питају зашто Муја мирује.
- Питају посетиоци често зашто се он сад не креће. Да ли је он прави...
Фото: Н. Фифић
Гмизавци су хладнокрвне животиње. Они енергију троше штедљиво на кретање. Значи, он чува своју снагу или изађе да се сунча или се врати у воду да се расхлади, али иначе се јако слабо крећу. Генерално, најпокретљивији су кад лове, а верујте ми, не бисте волели да га видите како то ради - објашњава Овари.
БОНУС ВИДЕО
