И на данашњем 178. вечитом дербију између Црвене звезде и Партизана, још увек малолетни фудбалер је био стрелац. 

Костов је у надокнади времена у првом полувремену главом начео мрежу црно-белих на асистенцију Александра Катаија. Довољно за делиријум на северној страни стадиона "Рајко Митић".

Фото: М. Вукадиновић

 

 

Ко је Василије Костов?

Василије Костов рођен је 11. маја 2008. године у Београду, а како сам каже, фудбал је уз оца заволео од малих ногу.

- Мама ми је причала, када сам имао две године, да сам уживао да шутирам лопту са татом. Имам и неке фотографије. И тако сам се заљубио у фудбал. Уз маму и тату. Касније сам заволео и кошарку, али да је играм рекреативно и да гледам наше кошаркаше у Арени, у Евролиги - причао је Костов за "Курир".

Фото: М. Вукадиновић

 

 

О пореклу, мами и тати

Костов је рођени Београђанин, а његовим родитељима српска престоница није родни град. То је место где су се упознали и основали породицу са двоје деце.

Василијев отац је из Димитровграда, а мајка из Шапца, славе Светог Луку, а Костов има и сестру.

Фото: М. Вукадиновић

 

 

- Славимо Светог Луку! Мој отац је из Димитровграда, а мајка из Шапца. Њих двоје су веома млади дошли у Београд и овде су се упознали. Имали су 25 година када су добили мене, после је стигла и моја млађа сестра. (смех) Када имам слободно време, идем скоро сваки викенд у Шабац, код мајчине породице. Ређе идем у Димитровград, јер је даље, али волим кад одем тамо, стварно ми прија.

Средњошколац и два узора

Колико је важно кућно васпитање, за младог човека и фудбалера?

- Најважнији сегмент. Објаснићу. Васпитање из куће преноси се на терен, али и у комуникацији са другим људима у животу. Захвалан сам мајци и оцу што су увек били уз мене. И данас ми причају да треба увек да будем свој. И да морам да завршим школу, упоредо са фудбалом.

Коју школу идете и како испуњавате своје обавезе?

Фото: М. Вукадиновић

 

 

- Идем у Спортску гимназију. Редован сам ученик. Трећа сам година и циљ је да завршим школу. Онда ћу да видим, шта и како. Са ове тачке гледишта, верујем да ћу уписати неки приватни факултет. Нешто везано за спорт. Али, отом, потом.

Ко вам је био узор кад сте били дете, од домаћих и страних фудбалера?

- Од малена Кристијано Роналдо! Још кад сам био дечак, имао сам његове постере у соби. Цео живот га пратим и много волим. Од домаћих спортиста, највише сам волео Немању Радоњића! Ево сада, са њим делим свлачионицу. (смех) Највише сам га волео.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО: