Друга недеља Васкршњег поста, позната као Пачиста недеља, карактерише се строгим постом на води од понедељка до петка, док су субота и недеља дани када је дозвољена употреба уља.
Фокус је на молитви, покајању и уздржавању. Ова недеља је посвећена још и Светом Григорију Палами, архиепископу солунском и чудотворцу.
Фото: Профимедиа
Правила током Пачисте недеље
Пачиста недеља нас подсећа да се треба стално и изнова духовно развијати. Често људи траже духовност кроз молитве и развијање када настану тешкоће.
Друга недеља је симбол да се духовном расту треба посветити и када је све лепо и када у животу владају светли тренуци, односно да тада на духовност не треба заборавити како би та светлост дуго трајала
Прочитајте још
Фото: Профимедиа
Верници током Пачисте недеље посте за чишћење тела, али и срца од негативних и лоших мисли, као и уздржање од лоших дела. Пости се на води целе недеље, док се за викенд практикује пост на уљу.
Ове седмице нема црвених слова, ни бдења, а риба и вино током друге недеље Великог поста нису дозвољени.
Ко је био Свети Григорије Палама?
Григорије Палама је био византијски теолог, атоски монах и једно време солунски архиепископ. Палама у православној теологији разрађује учење о исихазму и божанским нествореним енергијама.
Води порекло из једне племићке малоазијске породице, која је припадала вишем службеничком слоју Византијског царства. Његов отац Константин је био веома побожан и пред смрт се замонашио. Иако су васпитавани на двору и стекли су добро образовање, сва три брата и обе сестре су се повукли у манастир.
Фото: Википедија
Григорије је још као дете долазио у додир са светогорским монасима и мистичким пустињацима. Године 1318. у својој 21. години отишао је на Свету Гору. Неколико година касније, под утицајем свога учитеља Григорија Византинца, саградио је себи келију у малом сеоцету код Верије и живео је строго испосничким животом око 5 година, окружен само десетином пустињака. Био је исихаста и велики део живота је провео у потпуном ћутању. Боравио је 5 дана у току седмице сам у својој келији; излазио је само суботом и недељом, када би сишао у манастир Лавру на Богосужења: бденије до јутра и на Литургију, да би се видео са братијом и причестио. Тек 1331. године вратио се у Свету Гору и посветио се контемплативном животу у исихији (мировању, ћутању, и молитвеном тиховању).
Говорио је да "онима који желе да се потпуно предају молитвеној самоћи, не само што им је неугодно разговарање и општење са мноштвом људи него и са онима који живе на исти начин као и они. То бива зато што се тиме прекида стални и омиљени разговор са Богом, а сабраност ума, којом се одликује унутарњи и истински монах, разбија на два дела а понекад и на више делова."
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
