Пун ревности за Господа Христа, свети мученик Максим виде једном где се идолопоклоници не само клањају идолима, него и друге приморавају да то чине.
Максим је заједно са Евтихијем тврдио да је у Христосу једна природа, али да он има више воља и да се не сме ограничавати само на једну. Због ове тврдње кнежеви су наредили да му се одсече језик и да се отера из Цариграда, односно да се утамничи у другом граду. Од тада он се стаде молити Богу да прекрати гоњење на хришћане. И многе незнабошце он сам крсти.
-Ко види у срцу своме траг мржње према ма ком човеку за ма какву погрешку, потпуно је туђ љубави према Богу. Јер љубав према Богу никако не трпи мржњу према човеку - говорио је Свети Максим.
Једном приликом када незнабошци стадоше усрдно приносити својим боговима на жртву не само животиње него и људе, свети мученик, не подносећи такав призор, зађе међу идолопоклонике, јавно их изобличи и њихове идоле назва обичним дрветом и каменом, јер су немоћни да и себи самима помогну.
Тада га незнабошци дохватише, и најпре на силне муке ставише, па најзад камењем затрпаше. Тако је скончао свети мученик, 250. године, за царовања Декија - једног од најсвирепијих гонитеља хришћана који је царовао од 249 до 251 године.
Прочитајте још
На данашњи дан треба запалити свећу за све мученике и страдале, а никако се не ваља ушивати одећа.
(Курир)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
