Да ли супруга или супруг НАСЛЕЂУЈУ све наком смрти?

Губитак животног сапутника је један од најтежих животних удараца, али поред емотивне боли, преживели супружник се неминовно суочава са правним и финансијским изазовима. Питање "шта ће бити са кућом, уштеђевином и имовином" често уноси раздор у породице, највише због заблуде да преживели супружник аутоматски наслеђује све.

Закон о наслеђивању у Србији има јасна, али за многе изненађујућа правила. Од тога да ли преминули има децу из претходних бракова, па до тога да ли су партнери били венчани – све ово диктира ко ће на крају добити кључеве од стана и новац са рачуна.

Да ли супруга или супруг наслеђују све?

Најчешћа заблуда је да након смрти мужа или жене, целокупна имовина остаје преживелом партнеру. У пракси, преживели супружник не наслеђује све, осим ако му то није изричито остављено тестаментом.

Уколико нема тестамента, примењује се закон. Ако преминули има супружника и децу, они чине први наследни ред и имовина се дели на једнаке делове. На пример, ако је иза покојника остала супруга и двоје деце, свако од њих добија по трећину (1/3) имовине.

Треба направити и разлику између посебне и заједничке имовине (брачне тековине). Имовина која је стечена током брака радом представља заједничку имовину. Након смрти, у оставинску масу улази само посебна имовина преминулог и његов удео у заједничкој имовини (најчешће половина), који се онда дели са осталим наследницима.

Деца из претходних бракова и смањење удела супружника

Закон каже: Сва деца имају једнака наследна права, без обзира из ког брака потичу.

Међутим, суд може направити изузетак уколико преминули има децу из претходних бракова, а та деца немају значајну имовину, док преживели супружник има имовину која знатно премашује његов законски део. У таквим, специфичним случајевима, суд може заштитити децу из првог брака и доделити им до два пута већи део од оног који би припао преживелом супружнику.

Шта ако брачни пар није имао деце?

Уколико покојник није имао потомке, многи претпостављају да онда сигурно све остаје мужу или жени. Ипак, закон прописује другачије. У том случају, примењује се други наследни ред.

Наследство припада супружнику и родитељима преминулог.

Брачни друг добија половину (1/2) заоставштине, док се друга половина равноправно дели на мајку и оца преминулог (по 1/4). Уколико су родитељи покојника преминули, њихов део прелази на њихове потомке (браћу и сестре покојника). Тек ако родитељи нису живи, и немају других потомака, целокупна имовина припада преживелом брачном другу.

Уколико преживели супружник нема довољно средстава за живот, он може у року од годину дана од смрти оставиоца поднети захтев суду за повећање свог наследног дела, па чак и добити право доживотног плодоуживања на целој имовини.

Како се заштитити од избацивања на улицу

У судској пракси, спорови око некретнина и права коришћења стана су "класика" породичних драма. Често се дешава да стан припадне деци (нпр. из првог брака), а да преживели супружник остане у незавидном положају.

Зато је право плодоуживања изузетно моћан правни алат. Преминули може за живота или тестаментом обезбедити супружнику право доживотног становања. Власник стана (нпр. ћерка из првог брака) у том случају има само власништво на папиру, али не може ући у стан без сагласности плодоуживаоца нити му тражити кључ.

Докле год плодоуживалац не уништава стан и плаћа комуналије, он је апсолутно "недодирљив".

Ванбрачни партнери су правно "невидљиви"

Иако Устав изједначава брак и ванбрачну заједницу, Закон о наслеђивању не препознаје ванбрачног партнера као законског наследника.

Ово значи да, уколико нисте венчани, нећете добити позив на оставинску расправу и нећете аутоматски наследити ни динара.

Ванбрачни партнери могу наследити имовину једино ако постоји тестамент. У супротном, своја права на имовину коју су заједно стицали током заједнице мораће да доказују у редовном и често мучном парничном (судском) поступку.

Када супружник губи право на наследство?

Супружник се по закону може искључити из наследног реда и остати без ичега у следећим ситуацијама:

Ако је оставилац пре смрти покренуо поступак за развод брака, а суд утврди да је захтев био основан.

Ако је брак поништен, а преживели партнер је знао за разлог поништења.

Уколико је заједнички живот трајно прекинут кривицом преживелог супружника или њиховим споразумом са преминулим.

Порез и процедура: Шта наслеђивање кошта?

Добра вест је да супружник и деца спадају у први наследни ред и они су апсолутно ослобођени плаћања пореза на наслеђе (стопа је 0%). Трошкови се углавном своде на награду јавног бележника (нотара) која варира од 10.000 до 100.000 динара, зависно од вредности имовине.

Сам оставински поступак се покреће по службеној дужности и код једноставних случајева траје од 1 до 3 месеца.

Међутим, уколико дође до свађе, обарања тестамента или спора са децом из претходних бракова, поступак се прекида и сели на суд где се може растегнути на више година.

(Еспресо)

БОНУС ВИДЕО: