Према старим записима, Јован Крститељ био је посечен по жељи и наговору злобне Иродијаде, жене цара Ирода, који је у то време владао.
Када му је глава одсечена, Иродијада је наредила да му се глава не сахрањује заједно са телом, јер се плашила да страшни пророк некако не васкрсне. Зато је узела његову главу и закопала је на неком скривеном и бешчесном месту, дубоко у земљу.
Њена дворкиња, благочестива Јована, жена Иродовог дворјанина Хузе, није могла да живи у знању да глава Божјег човека остане на бешчесном месту, па ју је ископала тајно, однела у Јерусалим и сахранила на Јелеонској Гори.
Не знајући ништа о свему томе, цар Ирод је, када је чуо за Исуса Христа и велика чуда која је чинио, уплаши се и рече: То је Јован кога сам ја посекао, он устаде из мртвих. После извесног времена, неки властелин поверовавши у Христа, остави положај и сујету и замонаши се, и као монах, са именом Инокентије, настанио се на Јелеонској Гори, баш на оном месту где је глава Крститеља била закопана. Почео је да зида себи ћелију, копао дубоко и нашао земљани суд и у њему главу, за коју му се јавило да је Крститељева. Он је целивао и закопао на том истом месту.
Веровања на овај дан
У Србији је раширено веровање да овог дана сунце креће назад са севера према југу, три пута стане и заигра. Верује се да се небо у поноћ три пута отвара, па мртве душе лако улазе у рај, а онај ко сачека будан поноћ и пожели три жеље, оне ће му бити испуњене. У овој ноћи се може открити и закопано благо.
У народној песми, која говори о нечему што не може бити, и у којој се баца клетва на девојку да се не уда, девојка на коју је бачена клетва треба овог дана да се помоли у цркви или манастиру Светом Јовану, упали свећу и остави скроман прилог храму. Клетва ће бити отклоњена.
Такође, данас не смете да радите никакве теже послове. Нарочито је распрострањено веровање да се на овај празник не дирају ножеви нити други оштри предмети како се не би повређивале ране невино страдалог светитеља.