Зашто је почео Зимски рат?
Зимски рат је почео због територијалних и стратешких интереса Совјетског Савеза. Након потписивања пакта Молотов-Рибентроп између нацистичке Немачке и СССР-а у августу 1939. године, којим је Источна Европа подељена на сфере утицаја између две силе, Совјетски Савез је настојао да обезбеди своје границе и повећа безбедност Лењинграда (данашњег Санкт Петербурга), који се налазио само 32 километра од финске границе на Карелијском превлаци.
СССР је сматрао Финску, као неутралну земљу блиску западним силама, потенцијалном претњом, посебно у случају немачког напада на Совјетски Савез.
У јесен 1939. године, СССР је започео преговоре са Финском, захтевајући да Финска уступи део територије на Карелијском превлаци, неколико острва у Финском заливу и дозволи изградњу совјетске војне базе на полуострву Ханко.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Заузврат, СССР је понудио већу, али мање развијену територију на северу. Финска влада је одбила ове услове, сматрајући их претњом својој независности и неутралности.
Тензије су ескалирале и 26. новембра 1939. године догодио се инцидент на Мајнили, где је СССР оптужио Финску за артиљеријски напад на совјетске трупе (што се сада сматра совјетском провокацијом). Четири дана касније, 30. новембра 1939. године, Совјетски Савез је извршио инвазију на Финску без формалне објаве рата.
Прочитајте још
Фото: Википедија/Јавно власништво
Колико је дуго трајао рат?
Зимски рат је трајао од 30. новембра 1939. до 13. марта 1940. године, укупно 105 дана, односно нешто више од три и по месеца. Иако релативно кратак период, рат је био изузетно интензиван и одвијао се у суровим зимским условима, са температурама које су падале испод -40 °C.
Совјетски Савез је имао огромну војну надмоћ: СССР је наводно распоредио око 450.000 војника, 2.000 тенкова и стотине авиона, док је Финска имала само око 150.000 војника, врло мало тенкова и ограничену ваздушну подршку. Упркос томе, Финска је пружила неочекивано жесток отпор, користећи тактику герилског ратовања познату као тактика „моти“, у којој су мање финске јединице окруживале и уништавале изоловане совјетске јединице у шумама и на залеђеним језерима.
Фински војници, добро обучени за зимске услове и опремљени скијама, нанели су велике губитке совјетској војсци, која је била слабо припремљена за такав терен и климу.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Кључне битке, попут оних код Суомусалмија и Раатеа, показале су финску тактичку надмоћ, али је бројчана надмоћ СССР-а почела да се показује почетком 1940. године.
Након неуспеха у првим месецима, совјетског команданта Климента Ворошилова заменио је Семјон Тимошенко, који је реорганизовао снаге и покренуо масовну офанзиву у фебруару 1940.
Финска одбрана на Карелијском превлаци почела је да попушта под притиском.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Симо Хејхе и 800 ликвидација за 100 дана
Фински пољопривредник Симо Хејхе, познат као "Бела смрт", одиграо је веома битну улогу у Другом светском рату. Када је СССР напао Финску, он је позван у војску.
Незванични извори тврде да је Симо Хејхе убио преко 800 непријатељских војника. Осим што је био спретан са снајпером, убио је и преко 200 војника из аутоматском пушком Суоми КП-31.
Занимљиво је да је Хејхе овај "скор" постигао за мање од 100 дана и та бројка чини га најуспешнијим снајперистом у Другом светском рату, и једним од најуспешнијих снајпериста свих времена.
Симо Хејхе је водио прилично једноличан живот у Финској. Одслужио је годину дана у војсци, а затим почео да се бави земљорадњом и ловом. Онда је дошла 1939. година и Совјетски савез је напао његову земљу, а Симо је одлучио да помогне отаџбини.
Како се већина сукоба одвијала по шумама, смислио је најбољи начин да помрси конце непријатељу. Узео је своју пушку, неколико конзерви, сакрио се на дрво и по цео дан пуцао на непријатеље. Будући да је у мирнодопском времену Хајке већину времена проводио у лову, био је и те како спреман за ратовање у шуми чему сведочи осам стотина убијених непријатеља.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Све се дешавало у пар метара дубоком снегу и на температури која се кретала у распону од минус 20 до минус 40 степени.
Симо је данима лежао у својој белој камуфлажној одећи (којој дугује надимак "Бела смрт"), окружен снегом који је држао и у устима да се не би видела пара која настаје дисањем. Већину времена проводио је сам, а једино што је радио било је убијање непријатеља.
И то без правог снајперског нишана, што његове подухвате чини још невероватнијим. Хејхе је користио снајпер М-28 због своје релативно мале висине (1,6 m).
Није волео телескопски нишан из више разлога: Без оптике на пушци главу је могао да држи ниско што га је чинило тешком метом, није било ни одсјаја који би могао да га ода. Примењујући овакве и сличне технике из лова успевао је да остане скривен од очију непријатеља. На пример, увек је утабавао терен испред места на коме се крио како пуцањ не би распршио снег и открио му положај.
Са белом капуљачом и дугом јакном био је савршено закамуфлиран у свом рову којег је ископао у снегу на истоку Финске који су Совјети напали крајем новембра 1939, како би померили своју границу западно, да би Лењинград био сигурнији од немачког напада.
Хајхе и његови саборци борили су се против Црвене армије која је била бројчано надмоћна и напредовала на неколико фронтова. Совјети су били свесни да трпе велике губитке, али су рачунали да је то у рату нормално.
Међутим када су чули да је за десетковање њихових трупа заслужан само један човек, забринули су се и почели да кују план за његово смакнуће. Прво су слали пешадијске одреде али нико се није враћао. Затим су оформили тим такозваних "контра-снајпериста" а Хајхе их је све побио, преноси Мондо.
За нешто мање од 100 дана Хајхе је из снајпера убио 542 војника а из аутоматске пушке преко 160 и тако повећао свој “скор” на 705 мртвих.
Завладао је паничан страх и ускоро се није могао наћи војник који је хтео да му приђе близу, па су Руси посегнули за другачијим решењем. Покушали су да га смакну артиљеријом и избомбардовали свако место за које су помислили да би могло да скрива мистериозног снајперисту. Међутим и то је прошло безуспешно.
Његова вештина скривања потрајала је 98 дана, односно до 6. марта, када је метком погођен у вилицу па је недељу дана провео без свести у болници. Совјети су видели тешке повреде главе и непомичног Хајхеа те закључили да је мртав и оставили га тако. Пронашли су га саборци и однели у команду где се освестио после недељу дана, на дан закључења мира.
Пробудио се на дан када су његови сународници потписали мировни споразум у Москви 12. маја 1940., по којем је Финска уступила СССР десетину своје територије и обавезала се да неће суделовати у коалицијама против Совјетског Савеза. Међутим, нешто касније прекршили су ту обвезу, када су ушли у Други светски рат на страни Немачке.
Војници који су га пронашли тврде да му је висила цела лева страна главе што је с обзиром на касније слике врло могуће. Остао је познат по томе што је најбрже у историји финске војске напредовао од чина водника до чина поручника.
Хајхе је преживео Други светски рат и постао ловац на лосове и узгајивач паса.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Када су га 1998. упитали како је постао тако добар стрелац, Симо је одговорио "праксом".
- Само сам чинио што ми је била дужност и што су ми наредили да радим, најбоље што сам могао - рекао је на питање жали ли што је одузео толико живота.
Поједине процене говоре да је Симо Хајхе најубитачнији снајпериста свих времена, преноси Јутарњи лист.
Како и када је рат завршен?
Зимски рат је завршен 13. марта 1940. године потписивањем Московског мировног споразума, дан након завршетка преговора 12. марта. Финска је била приморана да пристане на совјетске услове због исцрпљености својих снага и немогућности да се даље одупре надмоћнијем непријатељу.
Према споразуму, Финска је уступила око 11% своје територије, укључујући Карелијски превлачни земљоуз, град Випури (сада Виборг), неколико острва у Финском заливу и део Рибачког полуострва на Арктику.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Такође је СССР-у дозвољено да уговором закупи полуострво Ханко на 30 година за војну базу. Иако је Финска изгубила значајан део своје територије и око 430.000 људи је остало без крова над главом, успела је да одржи своју независност, што је био кључни циљ.
Совјетски Савез је претрпео огромне губитке – процењује се да је изгубио између 126.000 и 167.000 војника (погинулих или несталих), док су фински жртве биле знатно мање, око 25.000 мртвих и 43.000 рањених.
Фото: Википедија/Јавно власништво
Међутим, совјетска победа је била скупа и открила је слабости Црвене армије, што је касније утицало на перцепцију њене моћи уочи немачке инвазије 1941. године.