Постоје места где су молитве најгласније, а тишина најтежа. То нису увек цркве. Понекад су то ходници дечјих болница, где се вера и медицина преплићу у непрекидној борби за сваки удах.
Свештеник Слободан Чавка из Храма Светог Матеја у Сурчину поделио је недавно речи које су уздрмале свакога ко их је чуо - причу о родитељској стрепњи, једној дијагнози која је била друга таква у свету и чуду које је уследило.
"Добра је крвна слика"
Док је његово дете два и по месеца лежало у клиници у Тиршовој, отац Слободан је сваког другог дана, попут стотина других родитеља, чекао извештај лекара.
У мору белих мантила, једна жена постала је светионик наде. Докторка Светлана.
Фото: ТикТок принтскрин/svetlanadraganov8
Прочитајте још
Она није давала лажна обећања. Говорила је сурову истину, али на начин којем човеку даје наду.
- Наше дете било је у болници два и по месеца. Дакле, дете са једном тешком дијагнозом. Друга таква дијагноза у свету, можете да замислите. И ми смо сваког другог дана ишли на клинику у Тиршову, где нам је сваки пут лекар који је био дежурни давао извештај. Стварно су сви ти лекари били предивни, међутим, нама је у сећању остала једна докторка - Светлана. Увек смо Бога молили да она буде та која ће нас сачекати и која ће нам дати извештај. Зашто? Зато што је та жена имала један посебан дар од Бога. Она је саопштавала ствари на такав начин да вас не обмањује. Она вам не каже: "Биће све у реду, супер је", него вам саопшти вести на такав начин да ви ипак имате неку наду. Саопштава најгору могућу вест? Данас смо интубирали ваше дете. Ваше дете је на респиратору. Не може да дише. Али знате, крвна слика је добра - присећа се свештеник.
Иако свестан да у том тренутку, пред застрашујућом дијагнозом, крвна слика можда и није била кључна, отац Слободан је разумео намеру те жене.
Желела је да им пружи сламку за коју ће се ухватити док се возе кући у сузама.
Фото: ТикТок принтскрин/svetlanadraganov8
Та "добра крвна слика" била је једина нада у мраку. На крају, управо је та нада победила. Дете је, након 55 дана на респиратору, победило смрт и данас стоји на светој литургији као живи доказ да чуда постоје.
- Имајући у виду застрашујућу дијагнозу, сигуран сам да тај податак уопште није био толико битан, али је та жена желела да охрабри људе који су у невољи. И ви седнете у ауто. Идете кући и размишљате: "Страшно је, тешко је, дете је на респиратору, али - добра је крвна слика, можда ипак има неке наде, можда се извуче". И - извукло се то дете. Крвна слика је победила. То дете је изашло, хвала Богу, из болнице и овде је са нама на светој литургији. То дете је победа божја над црним прогнозама. То је и победа Божја над немогућим, после 55 дана на респиратору - испричао је.
Ова беседа оца, која се последњих дана масовно дели међу верницима, подсетила је и на један ранији, подједнако потресан догађај.
Испред улаза у храм срео је мајку чија је беба рођена са свега 670 грама. Била је у инкубатору, на ивици живота.
Свештеник је тада отишао на Институт за неонатологију, прошао дезинфекције и специјална одела, и стао испред инкубатора.
- Прилази ми човек и пита: "Је л' бисте хтели, оче, да крстите и моје? Да ми не умре некрштено" - испричао је раније отац Слободан.
Фото: ТикТок принтскрин/svetlanadraganov8
- Крстићемо га, али не да умре, него да живи. И да се после радује и да га венчамо и све оно што уз то иде. И прилази ми још једна породица и пита да ли би хтео да крстим и њихово дете, ја кажем "наравно" - одговорио је.
Тог дана, три сићушна бића, примила су свету тајну крштења.
Данас су сва та деца - и оно из Тиршове и оне мрвице из инкубатора - жива и здрава.
(Курир)