Dodaj Nportal kao svoj Google izvor
Међутим, њена идеализована представа о тамошњем животу убрзо је доведена у питање те је после само седам месеци резервисала повратну карту за Аустралију.
Жеља за повратком коренима
Главни мотив за пресељење била је жеља за истраживањем властитих корена. Њена мајка је Исланђанка која се у Аустралију преселила у својим 30-им годинама. "Осећала сам снажан порив да се преселим на Исланд", објаснила је.
Захваљујући мајчиним контактима, што је у земљи с популацијом од око 300.000 становника од значајне важности, успела је да добије посао и пре доласка. Чинило се како су сви предуслови за почетак новог живота били испуњени.
Фото: Јутјуб принтскрин/Jordan & Soph
Почетак је био, према њеним речима, изванредан. Уживала је у природним лепотама и јединственим искуствима, попут планинарења по активном вулкану. Ипак, убрзо су се појавили изазови који су значајно утицали на њено ментално здравље.
Мрак, изолација и несаница
Кључни разлог њеног повратка били су екстремни зимски услови на Исланду, најпре готово потпуни недостатак дневног светла. "Искрено, највећи разлог зашто сам резервисала лет и одлучила да се вратим кући био је сан. Нисам могла да се носим са несаницом", признала је. Поремећен ритам спавања, у комбинацији са осећајем изолације због недостатка блиског круга пријатеља и породице, довео ју је до крајњих граница издржљивости.
Прочитајте још
"Осећала сам се врло усамљено. Поврх тога што сам била неиспавана, мислим да сам почела помало да губим разум", изјавила је. Одржавање оптимизма у таквим условима, уз хроничну неиспаваност, показало се готово немогућим.
Осим проблема са сном, Хана је доживела и значајан културолошки шок. Иако Исланђане описује као срдачне људе након што се превлада почетна суздржаност, признала је да је успостављање блиских контаката представљало изазов. "Људи нису толико отворени и приступачни као у Аустралији. Нико вас не поздравља на улици", рекла је и додала како је језичка баријера додатно отежавала социјализацију.
Култура излазака
Јутјуберка каже да је након доласка схватила како је култура излазака на Исланду увелико повезана са такозваном "hook-up" културом, односно необавезним односима. Иако признаје да је и у Аустралији имала нека лоша искуства са изласцима, изненадила ју је разлика у начину на који људи тамо приступају везама.
"На почетку је све прилично опуштено – сви су пријатељи, можда заједно заврше у кревету после изласка, а тек ако се касније покаже да им се неко стварно свиђа, тада евентуално започну процес упознавања и излазака. Мислим да је то доста друкчије него у Аустралији", објаснила је.
Додаје како су њене пређашње везе у Аустралији углавном почињале формалније: "У Аустралији је то обично јасније – ако ти се неко свиђа, покажеш своје намере, оде се на састанак и онда се поступно иде даље кроз однос. Не почиње све са необавезним односом па тек онда прелази на остало. О томе сам разговарала и с многим људима који живе на Исланду и они су ми потврдили да је то тамо прилично уобичајено."
Високи трошкови живота
Додатну препреку представљали су врло високи трошкови живота. Цене намирница, како тврди, биле су двоструко, па чак и троструко више него у Аустралији. Због тога је њена исхрана постала врло ограничена. "Исхрана ми се свела на најјефтиније месо и нездраву, прерађену храну. Нисам могла да приуштим свеже воће и поврће", испричала је за Мирор. Изласци у ресторане били су недоступан луксуз.
На њену одлуку о повратку утицали су и сурови временски услови. Наранџаста и црвена метеоролошка упозорења, која сигнализирају екстремне и опасне временске прилике, честа су појава и неретко ограничавају кретање. "Време на Исланду је окрутна господарица. Морате да будете врло опрезни", рекла је, описујући један лет током снажног невремена као "најстрашније искуство у животу".
Након седам месеци, Хана је закључила да живот у најсигурнијој земљи света са собом носи изазове на које није била спремна.
БОНУС ВИДЕО:
