Замислите бескрајну пустињу ужарену до усијања, где из земље избијају отровна испарења, а тло је прекривено кором соли и киселине. У том беживотном простору разбацана су језера, али вода у њима је јарко жута или наранџаста због сумпора и пече јаче од ватре.
Ово место заиста постоји, иако за њега зна врло мало људи. До њега је готово немогуће стићи, а преживети посету права је срећа. Овде време као да тече другачије, а сама земља под ногама дословно се распада.
Фото: Профимедиа
Где се налази "улаз у пакао"?
Овај део планете налази се на северу Етиопије, у области коју локална племена Афар називају Данакил. На карти се види да је то подручје у Афарској котлини, више од стотину метара испод нивоа мора. Управо ту се сусрећу границе три литосферске плоче. Оне се стално померају и размичу, стварајући на површини невероватне пејзаже.
Простире се око четрдесет километара у дужину и десет у ширину, али те бројке не могу да дочарају снагу овог суровог места. Са свих страна окружују је стене и висоравни, попут огромне посуде у којој је природа помешала киселину, ватру и со.
Прочитајте још
Зашто овде не може да се дише ни хода?
Највећа опасност Данакила нису предатори нити дивља племена. Овде убијају сам ваздух и земља. Просечна температура ваздуха држи се око 35 степени, али често прелази и 50. Сунце спаљује све живо, а падавине су толико ретке, да се могу избројати на прсте. Међутим, то је тек почетак.
Фото: Профимедиа
Цела површина прекривена је кором соли која се формирала пре милиона година. Испод ње крију се језера са кључалом киселином. Из земље стално избијају млазови отровног сумпорног гаса. На неким местима из пукотина избијају гејзири, али уместо воде из њих избија врели сумпор.
Човек који би случајно упао у такву пукотину, погинуо би за неколико секунди, не толико од топлоте, колико од хемијских опекотина. Чак је и дисање ризично, јер испарења киселине нагризају плућа.
Ватрено језеро усред пустиње
Најневероватније и најстрашније место је вулкан Ерта Але. Локални становници га називају "Димна планина", јер избацује лаву отприлике једном у сто година. На његовом врху налази се право језеро од растопљене стене. Оно стално кључа и таласа се, без престанка, већ деценијама.
Ноћу се црвени одсјај види десетинама километара далеко и пресијава се по сланим пољима, стварајући готово нестваран призор.
Лава се овде не стврдњава, већ се полако прелива, као да неко џиновском кашиком меша паклени котао. Ватрене реке сливају се низ падине и боје околину у црне и црвене тонове. Научници сматрају да су се слични процеси на Земљи дешавали пре милијарди година, када се планета тек формирала.
Фото: Профимедиа
Како људи преживљавају у овом паклу?
Делује невероватно, али људи ипак живе у таквим условима. Номадска племена вековима насељавају ово место. За њих је со "бело злато".
Излазе на ужарену равницу наоружани само једноставним штаповима и ножевима. Мушкарци секу тешке плоче из слане коре, товаре их на камиле и у караванима носе до планинских пијаца. То је тежак и изузетно опасан посао.
Ако неко изгуби свест од врућине, повратка готово да нема. Афари знају сваку пукотину у земљи и тачно осећају где могу да стану, а где ће тло пропасти у кисели извор. Навикли су на близину планина које бљују ватру и отровна испарења, али странце овде не воле и ретко их пуштају на своју територију.
Фото: Профимедиа
За геологе, Данакил је право благо. Процес размицања плоча који се овде одвија, омогућава научницима да завире у далеку прошлост планете. Они могу да виде како настаје нова Земљина кора и како би једног дана могао да се формира нови океан.
Једно од највећих открића догодило се управо овде седамдесетих година прошлог века. Група истраживача пронашла је у околини остатке древног бића - жене која је живела пре више од три милиона година. Научници су је назвали Луси. Већ је ходала на две ноге, али је по грађи лобање подсећала на мајмуна.
Ово откриће показало је да је управо на овим, наизглед беживотним местима, на споју плоча и вулкана, можда настало човечанство. Тако је овај паклени пејзаж постао познат као једна од колевки нашег рода.
Немогуће је доћи
Данас је за обичне туристе готово немогуће да посете Данакил. То није само питање новца или физичке издржљивости. Регион је често погођен политичким сукобима и војним напетостима на граници са Еритрејом.
Чак и ако неко издржи несносну врућину, загушљив ваздух и опасност да пропадне кроз кору соли, може наићи на наоружане патроле или банде.
Локалне власти ретко издају дозволе за посету, а експедиције које ипак долазе, готово увек ангажују наоружану пратњу из племена Афара. Само они познају безбедне стазе и умеју да се снађу у овом суровом крајолику.
За све остале, улаз у овај "пакао на Земљи" остаје затворен.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
