Западноевропске земље планирају да сместе мигранте у кампове на Западном Балкану. Тамошње земље су под притиском да се представе као поуздани европски партнери. Али на терену, ови пројекти су више него спорни, пише Дојче веле.
Британски планови и македонске реакције
Почетком децембра 2025. године, британски медији попут Тајмса известили су да Велика Британија разматра слање одбијених тражилаца азила у „центре за повратак“ у Северној Македонији. У Северној Македонији, извештаји о овим такозваним „чвориштима за повратак“ изазвали су жестоке политичке реакције и приметно противљење јавности. Тема миграција изненада је доспела у центар домаће политичке дебате.
Фото: Профимедиа
Већ у мају 2025. године, када је на нивоу владе потписан Споразум о стратешком партнерству између Велике Британије и Северне Македоније, кружиле су гласине да би миграциони аранжмани могли бити део споразума.
У децембру, македонски премијер Христијан Мицкоски осетио се примораним да јавно одбаци извештаје британских медија о миграцијама, описујући их као спекулације и лажне вести опозиције.
Прочитајте још
- Док год сам премијер, неће бити изграђен ниједан камп за илегалне мигранте и нећемо прихватити ниједног мигранта - рекао је тада Мицкоски.
"Екстернализација" миграционе политике
Према британским медијима, споразум о партнерству предвиђао је да ће мигранти чији су захтеви за азил у Великој Британији одбијени бити депортовани у треће земље на Западном Балкану. Северна Македонија је наведена, заједно са лажном државом Косовом и Босном и Херцеговином, као једна од потенцијално укључених земаља, којој је Велика Британија наводно требало да понуди финансијску надокнаду за сваког примљеног мигранта.
Фото: Профимедиа
Критичари такав развој догађаја називају "екстернализацијом" миграционе политике: контрола миграција и смештај миграната све више би се пребацивали на земље ван правног система Европске уније. Велика Британија је 2022. године пристала да премести тражиоце азила у Руанду, пројекат који је коначно обустављен након пресуде Врховног суда и промене владе под Киром Стармером. Регион Западног Балкана се сада све више помиње као полигон за тестирање нових модела управљања миграцијама.
Неједнаки односи моћи
Кључ овде је асиметрична почетна позиција између земаља ЕУ и земаља Западног Балкана. Док европске земље све више усмеравају своје миграционе политике на контролу и затварање граница, земље Западног Балкана су под притиском да се позиционирају као поуздани партнери Западне Европе, често у нади за политичко зближавање, безбедносну сарадњу или економске предности.
Политиколог Флоријан Бибер из Центра за студије Југоисточне Европе на Универзитету у Грацу наглашава да укључивање земаља Западног Балкана није случајност: њихов положај ван правног оквира ЕУ политички олакшава премештање миграната.
Чак и ако ове земље, као кандидати за приступање ЕУ, усклађују своје правне системе са ЕУ, оне су формално ван европског система азила.
Владе ћуте
Миграције су годинама изузетно осетљива тема у друштвима Западног Балкана. Страх да ће постати "концентрациони логор Европе" је широко распрострањен у региону, између осталог и због затварања граница дуж "балканске руте" којом су избеглице, пре свега из Сирије, дошле у Западну Европу 2015. године. Бибер упозорава да овај страх не произилази искључиво из ксенофобије, већ и из осећаја политичке инструментализације и губитка контроле.
Фото: Профимедиа
Дебата се такође интензивира због недостатака у политичкој комуникацији. Уместо да пружају благовремене и транспарентне информације, владе попут оне Северне Македоније често нуде само фрагментарне детаље могућих споразума. Бибер ово види као свесну стратегију: отворена комуникација би могла бити политички штетна, посебно ако те владе зависе од конзервативног или националистичког бирачког тела. Међутим, ускраћивање информација ствара вакуум који се брзо попуњава спекулацијама, гласинама и дезинформацијама.
Миграција као изборни инструмент
Медијска истраживачица Олга Кошевалиска са Универзитета Гоце Делчев у Штипу упозорава на ово. У македонским медијима, миграције се често приказују сензационално и без довољног контекста, што ствара утисак да је то непосредна претња коју је немогуће контролисати. Ова динамика је посебно очигледна на друштвеним мрежама, где се емотиван и оштар садржај брзо шири и радикализује дискусију.
- Резултат је све веће заоштравање јавног дискурса у којем се миграције готово више не доживљавају као сложен друштвени феномен, већ углавном као безбедносни ризик - каже Кошевалиска.
Истовремено, питање миграција служи као добродошло средство у унутрашњој политичкој борби за власт у земљама Западног Балкана. У Северној Македонији, опозиција користи ову тему да оптужи владу за издају националних интереса и мобилизацију протеста. Кошевалиска подсећа на 2017. годину, када су у тој земљи извештаји о наводно планираним смештајним објектима за мигранте довели до локалних референдума и масовних тензија, што је пример како се питања миграције у региону лако могу искористити за мобилизацију и поларизацију.
Тзв. Косово отворено за сарадњу
Док је Босна и Херцеговина наводно јасно одбила британски предлог да прихвати одбијене тражиоце азила, Албин Курти показује отвореност за сарадњу у замену за безбедносну подршку.
Тзв. Косово је раније сигнализирало спремност за сличне споразуме и има искуства са таквим аранжманима: 2021. године земља је примила око 1.900 Авганистанаца који чекају да наставе путовање ка САД, а касније је закључила споразум са Данском који земљи омогућава да користи до 300 затворских места на КиМ за осуђене странце који би требало да буду депортовани након одслужења казне.
У међувремену, стручњаци упозоравају на преоптерећеност КиМ. Политиколог Неџмедин Спахиу из Приштине критикује да се одлуке пречесто доносе из опортунистичких разлога, на пример да би се задовољили стратешки партнери попут Велике Британије или да би се ојачали односи са међународним партнерима. Друштвене и институционалне последице се не разматрају довољно дугорочно.
Изјава премијера Куртија је само „сервилни чин према стратешком савезнику како би се неговали односи“, каже Спахиу. Лојалност савезницима је важна, сматра политиколог, али мора да се заврши тамо где се превазилазе сопствене могућности. У супротном, постоји опасност да Западни Балкан постане још више „маргинално подручје“ европске миграционе политике, како га многи већ данас доживљавају.
БОНУС ВИДЕО:
