Zapadnoevropske zemlje planiraju da smeste migrante u kampove na Zapadnom Balkanu. Tamošnje zemlje su pod pritiskom da se predstave kao pouzdani evropski partneri. Ali na terenu, ovi projekti su više nego sporni, piše Dojče vele.
Britanski planovi i makedonske reakcije
Početkom decembra 2025. godine, britanski mediji poput Tajmsa izvestili su da Velika Britanija razmatra slanje odbijenih tražilaca azila u „centre za povratak“ u Severnoj Makedoniji. U Severnoj Makedoniji, izveštaji o ovim takozvanim „čvorištima za povratak“ izazvali su žestoke političke reakcije i primetno protivljenje javnosti. Tema migracija iznenada je dospela u centar domaće političke debate.
Foto: Profimedia
Već u maju 2025. godine, kada je na nivou vlade potpisan Sporazum o strateškom partnerstvu između Velike Britanije i Severne Makedonije, kružile su glasine da bi migracioni aranžmani mogli biti deo sporazuma.
U decembru, makedonski premijer Hristijan Mickoski osetio se primoranim da javno odbaci izveštaje britanskih medija o migracijama, opisujući ih kao spekulacije i lažne vesti opozicije.
Pročitajte još
- Dok god sam premijer, neće biti izgrađen nijedan kamp za ilegalne migrante i nećemo prihvatiti nijednog migranta - rekao je tada Mickoski.
"Eksternalizacija" migracione politike
Prema britanskim medijima, sporazum o partnerstvu predviđao je da će migranti čiji su zahtevi za azil u Velikoj Britaniji odbijeni biti deportovani u treće zemlje na Zapadnom Balkanu. Severna Makedonija je navedena, zajedno sa lažnom državom Kosovom i Bosnom i Hercegovinom, kao jedna od potencijalno uključenih zemalja, kojoj je Velika Britanija navodno trebalo da ponudi finansijsku nadoknadu za svakog primljenog migranta.
Foto: Profimedia
Kritičari takav razvoj događaja nazivaju "eksternalizacijom" migracione politike: kontrola migracija i smeštaj migranata sve više bi se prebacivali na zemlje van pravnog sistema Evropske unije. Velika Britanija je 2022. godine pristala da premesti tražioce azila u Ruandu, projekat koji je konačno obustavljen nakon presude Vrhovnog suda i promene vlade pod Kirom Starmerom. Region Zapadnog Balkana se sada sve više pominje kao poligon za testiranje novih modela upravljanja migracijama.
Nejednaki odnosi moći
Ključ ovde je asimetrična početna pozicija između zemalja EU i zemalja Zapadnog Balkana. Dok evropske zemlje sve više usmeravaju svoje migracione politike na kontrolu i zatvaranje granica, zemlje Zapadnog Balkana su pod pritiskom da se pozicioniraju kao pouzdani partneri Zapadne Evrope, često u nadi za političko zbližavanje, bezbednosnu saradnju ili ekonomske prednosti.
Politikolog Florijan Biber iz Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu naglašava da uključivanje zemalja Zapadnog Balkana nije slučajnost: njihov položaj van pravnog okvira EU politički olakšava premeštanje migranata.
Čak i ako ove zemlje, kao kandidati za pristupanje EU, usklađuju svoje pravne sisteme sa EU, one su formalno van evropskog sistema azila.
Vlade ćute
Migracije su godinama izuzetno osetljiva tema u društvima Zapadnog Balkana. Strah da će postati "koncentracioni logor Evrope" je široko rasprostranjen u regionu, između ostalog i zbog zatvaranja granica duž "balkanske rute" kojom su izbeglice, pre svega iz Sirije, došle u Zapadnu Evropu 2015. godine. Biber upozorava da ovaj strah ne proizilazi isključivo iz ksenofobije, već i iz osećaja političke instrumentalizacije i gubitka kontrole.
Foto: Profimedia
Debata se takođe intenzivira zbog nedostataka u političkoj komunikaciji. Umesto da pružaju blagovremene i transparentne informacije, vlade poput one Severne Makedonije često nude samo fragmentarne detalje mogućih sporazuma. Biber ovo vidi kao svesnu strategiju: otvorena komunikacija bi mogla biti politički štetna, posebno ako te vlade zavise od konzervativnog ili nacionalističkog biračkog tela. Međutim, uskraćivanje informacija stvara vakuum koji se brzo popunjava spekulacijama, glasinama i dezinformacijama.
Migracija kao izborni instrument
Medijska istraživačica Olga Koševaliska sa Univerziteta Goce Delčev u Štipu upozorava na ovo. U makedonskim medijima, migracije se često prikazuju senzacionalno i bez dovoljnog konteksta, što stvara utisak da je to neposredna pretnja koju je nemoguće kontrolisati. Ova dinamika je posebno očigledna na društvenim mrežama, gde se emotivan i oštar sadržaj brzo širi i radikalizuje diskusiju.
- Rezultat je sve veće zaoštravanje javnog diskursa u kojem se migracije gotovo više ne doživljavaju kao složen društveni fenomen, već uglavnom kao bezbednosni rizik - kaže Koševaliska.
Istovremeno, pitanje migracija služi kao dobrodošlo sredstvo u unutrašnjoj političkoj borbi za vlast u zemljama Zapadnog Balkana. U Severnoj Makedoniji, opozicija koristi ovu temu da optuži vladu za izdaju nacionalnih interesa i mobilizaciju protesta. Koševaliska podseća na 2017. godinu, kada su u toj zemlji izveštaji o navodno planiranim smeštajnim objektima za migrante doveli do lokalnih referenduma i masovnih tenzija, što je primer kako se pitanja migracije u regionu lako mogu iskoristiti za mobilizaciju i polarizaciju.
Tzv. Kosovo otvoreno za saradnju
Dok je Bosna i Hercegovina navodno jasno odbila britanski predlog da prihvati odbijene tražioce azila, Albin Kurti pokazuje otvorenost za saradnju u zamenu za bezbednosnu podršku.
Tzv. Kosovo je ranije signaliziralo spremnost za slične sporazume i ima iskustva sa takvim aranžmanima: 2021. godine zemlja je primila oko 1.900 Avganistanaca koji čekaju da nastave putovanje ka SAD, a kasnije je zaključila sporazum sa Danskom koji zemlji omogućava da koristi do 300 zatvorskih mesta na KiM za osuđene strance koji bi trebalo da budu deportovani nakon odsluženja kazne.
U međuvremenu, stručnjaci upozoravaju na preopterećenost KiM. Politikolog Nedžmedin Spahiu iz Prištine kritikuje da se odluke prečesto donose iz oportunističkih razloga, na primer da bi se zadovoljili strateški partneri poput Velike Britanije ili da bi se ojačali odnosi sa međunarodnim partnerima. Društvene i institucionalne posledice se ne razmatraju dovoljno dugoročno.
Izjava premijera Kurtija je samo „servilni čin prema strateškom savezniku kako bi se negovali odnosi“, kaže Spahiu. Lojalnost saveznicima je važna, smatra politikolog, ali mora da se završi tamo gde se prevazilaze sopstvene mogućnosti. U suprotnom, postoji opasnost da Zapadni Balkan postane još više „marginalno područje“ evropske migracione politike, kako ga mnogi već danas doživljavaju.
BONUS VIDEO:
